Osnovni podaci:

•     Status: Autonomna teritorija u sastavu Kraljevine Danske.
•     Glavni grad: Nuk (Nuuk).
•     Broj stanovnika 56.836 (2024.)
•     Geopolitički značaj: Ostrvo je strateški ključno zbog kontrole Arktika, bogatih mineralnih resursa i prisustva američke vazduhoplovne baze Pitufik (nekadašnja Tula). 

---

Interesovanje za Grenlandom nije od juče, kao što ni Trampova ponuda kupovine nije prva. Zapravo, ovo ostrvo je bilo u igri i krajem 19. veka, ali su se američki investitori 1867. godine odlučili da za 7,2 miliona dolara kupe Aljasku.

Drugi put su bacili oko na Grenland neposredno posle Drugog svetskog rata, kada su, u sklopu ratnih okolnosti, jedno vreme i upravljali područjem. Predsednik Hari Truman je ponudio 100 miliona dolara za otkup.

Danska je odbila ponudu, ali je shvatila da je u lošoj političkoj poziciji i da će izvesno vreme morati da povlači poteze po američkom diktatu. Tako je čim je 1949. godine oformljen NATO pakt, Danska među prvima pristupila.

Amerikanci su procenili da će ostrvo biti pod kontrolom vojnog saveza, odustaju od kupovine i grade jednu od najvažnijih baza.

Američki predsednik Donald Tramp čvrsto je rešio, uprkos protivljenju Grenlanđana i Danaca, da preuzme kontrolu nad Grenlandom, najvećim ostrvom na svetu i samoupravnom teritorijom u sastavu Danske. Danska je, s druge strane, udaljena više od 3000 kilometara od Grenlanda, sa Islandom i delom Norveške između. 

Tramp je prvi put iznio ideju o kupovini Grenlanda 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata. Otkako se vratio u Belu kuću, pojačao je svoju retoriku.

Neposredno pre Božića, Tramp je imenovao specijalnog izaslanika, guvernera Luizijane Džefa Lendrija, da se bavi pitanjem Grenlanda. Lendri je na društvenim mrežama objavio da mu je čast da služi u "volonterskoj poziciji kako bi Grenland postao deo SAD-a".

Tramp redovno navodi interese nacionalne bezbednosti kao razlog za svoje namere prema Grenlandu, koji je strateški lociran u Arktičkom okeanu usred glavnih pomorskih ruta. Najveće ostrvo na svetu geografski pripada Severnoj Americi. 

Prema medijskim izveštajima, Trampova administracija se drži plana za Grenland . Rubio je na poverljivom sastanku rekao da najnovije pretnje ne treba shvatiti kao najavu vojne invazije. Umesto toga, cilj je da se stekne ostrvo kupovinom, izveštava  "Volstrit žurnal"  pozivajući se na informisane krugove. 

Ali zašto Grenland, najveće ostrvo na svetu – šest puta je veće od Nemačke – zapravo pripada ovoj maloj zemlji Danskoj? Geografski, jasno se nalazi u Severnoj Americi, severozapadni kraj Grenlanda je samo nekoliko koraka od kanadske obale.

Danska je, s druge strane, udaljena više od 3000 kilometara od Grenlanda, sa Islandom i delom Norveške između. 

Sve je počelo sa Vikinzima i što je najvažnije sa kitolovcima. U 18. i 19. veku dolazili su u gomilama iz Norveške, Holandije, Nemačke i Danske. Izgradili su naselja i baze. Bilo je mnogo sukoba i da skratimo priču, Danci su prevladali. Ledeni Grenland je konačno pao u Dansku 1933. godine.

• Grenland je nekada bio zelen

Grenland znači travnjak. Čak i ako to danas ne možete da zamislite – jer je danas ostrvo 85 odsto pod ledenim pokrivačem – Grenland je nekada bio mnogo topliji. Istraživači su pronašli DNK tragove drveća, leptira i drugih insekata tokom bušenja ispod ledenog pokrivača. Između 450.000 i 900.000 godina, Grenland je rekao da je pokriven gustom šumom. 

U međuvremenu, klima se ponovo menja, temperature rastu, a Grenland je posebno teško pogođen klimatskim promenama. Od 1990. godine, prosečna temperatura je porasla za 1,8 stepeni Celzijusa ljeti i za 3 stepena Celzijusa zimi.

Ledeni pokrivač, koji je još uvek debeo do 3800 metara, i glečeri se tope. Pored toga, više pada kiša, što dodatno pojačava topljenje. Naučnici su izračunali da bi nivo mora širom sveta porastao za više od sedam metara ako bi se ceo ledeni pokrivač Grenlanda otopio.

• Malo ljudi, jedva da ima puteva

Danas su samo primorske trake bez leda useljive. Posebno na zapadnoj obali, klima je manje neprijateljski nastrojena prema životu zahvaljujući Golfskoj struji. Ovde se nalazi većina sela i gradova, uključujući i glavni grad Nuuk. Ima populaciju od 18.000 i najveći je grad na Grenlandu. Na Grenlandu živi ukupno ne više od 56.000 ljudi, a gustina naseljenosti je najniža na svetu. Osim na Antarktiku, gde živi još manje ljudi.

Ne postoje putevi ili železničke pruge koje povezuju gradove i sela na celom ostrvu. Postoje putevi unutar gradova, ali se završavaju na periferiji. Da bi došli iz jednog grada u drugi, Grenlandci putuju isključivo avionom, brodom, helikopterom, motornim sankama ili psećim sankama.

Sa klimatskim promenama, to bi se takođe moglo promeniti. Manje leda takođe znači više staništa za ljude. Pored toga, topljenjem leda oslobađaju se dragocene sirovine koje su i dalje zaštićene: nafta, retke zemlje, prirodni gas, uranijum, između ostalog.

Lov na njega će početi uskoro. Američki predsednik i biznismen Donald Tramp ima siguran nos za ovako nešto.