Grenland je bogat prirodnim resursima, uključujući retke minerale koji su ključni za proizvodnju vojne opreme, zelenu energiju i industrijske tehnologije. Trenutno, Kina dominira globalnim tržištem ovih minerala. Kupovina Grenlanda mogla bi smanjiti američku zavisnost od kineskih zaliha i predstavljati geopolitički uspeh, što je Trampu veoma važno.

Prema istraživanju iz 2023. godine, 37 od 50 minerala koje SAD nemaju dovoljno mogu se pronaći u Grenlandu u značajnim količinama. Osim toga, Grenland poseduje 7% svetske sveže vode, kao i treće najveće rezerve nafte i gasa na Arktiku.

Interesovanje za Grenlandom nije od juče, kao što ni Trampova ponuda kupovine nije prva. Zapravo, ovo ostrvo je bilo u igri i krajem 19. veka, ali su se američki investitori 1867. godine odlučili da za 7,2 miliona dolara kupe Aljasku.

Drugi put su bacili oko na Grenland neposredno posle Drugog svetskog rata, kada su, u sklopu ratnih okolnosti, jedno vreme i upravljali područjem. Predsednik Hari Truman je ponudio 100 miliona dolara za otkup.

Danska je odbila ponudu, ali je shvatila da je u lošoj političkoj poziciji i da će izvesno vreme morati da povlači poteze po američkom diktatu. Tako je čim je 1949. godine oformljen NATO pakt, Danska među prvima pristupila.

Amerikanci su procenili da će ostrvo biti pod kontrolom vojnog saveza, odustaju od kupovine i grade jednu od najvažnijih baza.

Američki predsednik Donald Tramp čvrsto je rešio, uprkos protivljenju Grenlanđana i Danaca, da preuzme kontrolu nad Grenlandom, najvećim ostrvom na svetu i samoupravnom teritorijom u sastavu Danske. Danska je, s druge strane, udaljena više od 3000 kilometara od Grenlanda, sa Islandom i delom Norveške između. 

Tramp je prvi put iznio ideju o kupovini Grenlanda 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata. Otkako se vratio u Belu kuću, pojačao je svoju retoriku.

Neposredno pre Božića, Tramp je imenovao specijalnog izaslanika, guvernera Luizijane Džefa Lendrija, da se bavi pitanjem Grenlanda. Lendri je na društvenim mrežama objavio da mu je čast da služi u "volonterskoj poziciji kako bi Grenland postao deo SAD-a".

Tramp redovno navodi interese nacionalne bezbednosti kao razlog za svoje namere prema Grenlandu, koji je strateški lociran u Arktičkom okeanu usred glavnih pomorskih ruta. Najveće ostrvo na svetu geografski pripada Severnoj Americi. 

Prema medijskim izveštajima, Trampova administracija se drži plana za Grenland . Rubio je na poverljivom sastanku rekao da najnovije pretnje ne treba shvatiti kao najavu vojne invazije. Umesto toga, cilj je da se stekne ostrvo kupovinom, izveštava  "Volstrit žurnal"  pozivajući se na informisane krugove.