Srpske Internet Novine - BEZ UVREDE I BEZ CENZURE - O čemu Srbija ćuti mi nećemo
Ekspres vesti osnovane su 2014. godine i od tada su postale jedan od vodećih novinskih portala u Srbiji.
U saopštenju se navodi da je Mačadova "hrabar i posvećen zagovarač mira" i "žena koja održava plamen demokratije u sve većoj tami".
"Kao predvodnica demokratskog pokreta u Venecueli, Marija Korina Mačado jedan je od najistaknutijih primera građanske hrabrosti u Latinskoj Americi u novije vreme. Ona je ključna, ujedinjujuća figura u redovima političke opozicije koja je nekada bila duboko podeljena - opozicije koja je pronašla zajednički jezik u zahtevu za slobodne izbore i reprezentativnu vladu", navodi se u saopštenju Komiteta za dodelu Nobelove nagrade.
Upravo to, kako se ističe, leži u srcu demokratije - "naša zajednička spremnost za odbranu principa narodne vladavine, čak i ako se ne slažemo".
Nobelov komitet ističe da se Mačado založila za slobodne i poštene izbore pre više od 20 godina, a da je pred izbore 2024. bila predsednički kandidat opozicije, ali da je režim blokirao njenu kandidaturu, nakon čega je ona podržala predstavnika druge partije na izborima.
Napori kolektivne opozicije, kako pre tako i tokom izbora, bili su inovativni i hrabri, mirni i demokratski, zaključuje se u saopštenju objavljenom na sajtu Nobelovog komiteta.
Predsednik Komiteta za dodelu nagrade, Jorgen Vatne Fridnes, pohvalio je dobitnicu, rekavši za nju da je "hrabar i posvećen zagovornik mira koji održava živim plamen demokratije u sve većoj tmini".
Komitet je ocenio da demokratija zavisi od onih koji odbijaju da ostanu nemi.
Mačado je već dugo vremena simbol borbe protiv autoritarne vlasti u Venecueli.
Rođena 7. oktobra 1967. godine u Karakasu, Mačado je diplomirala industrijski inženjering na Univerzitetu Santa Marija i nastavila da se edukuje na američkim univerzitetima Jejl i Harvard. Njena karijera je počela u privatnom sektoru, gde je radila na projektima vezanim za industrijski razvoj i socijalnu odgovornost.
Njena politička karijera započela je 2002. godine kada je osnovala neprofitnu organizaciju "Sumate", koja se fokusira na poticanje građanskog učešća i monitorisanje izbora u Venecueli. Njena hrabrost i strast za demokratijom brzo su je stavili na meti kritika i pretnji od strane venecuelanske vlasti.
Kao istaknuta opoziciona liderka, Mačado se godinama borila protiv režima prvo Uga Čaveza, a zatim i njegovog naslednika, Nikolasa Madura. U više navrata je bila izložena političkim progonima i hapšenjima. Njena istrajnost i nepokolebljivi stav doprineli su njenom statusu kao jedne od najvažnijih figura opozicije u Venecueli.
Mačado je prvi put ušla u trku za predsedničke izbore 2011. godine kao kandidat opozicije, ali nije uspela da pobedi. Njena kampanja je bila fokusirana na borbu protiv korupcije, promociju ljudskih prava i obnovu ekonomije koja je bila teško pogođena inflacijom i političkom nestabilnošću. Iako nije pobedila, njena energija i vizija za Venecuelu dobile su široku podršku među građanima.
Na izborima 2023. godine, ponovo se kandidovala, predstavljajući nadu mnogima u zemlji koji su bili umorni od dugogodišnje ekonomske krize i represivne politike Madurovog režima. Uoči predsedničkih izbora 2024. godine, Mačado nastavlja da se bori za slobodne i poštene izbore, uz konstantne pretnje i zastrašivanja od strane vladajuće garniture.
Jedan od ključnih trenutaka u njenoj političkoj karijeri bio je u 2014. godini, kada je predvodila velike proteste protiv vlasti. Ovi protesti, poznati kao "La Salida" (Izlazak), imali su za cilj da prisile Madura na ostavku zbog teške ekonomske situacije, kršenja ljudskih prava i korupcije. Tokom protesta, Mačado je bila u epicentru dešavanja, izložena direktnim pretnjama i fizičkom nasilju od strane režimskih snaga.
U martu 2014. godine, nasilno je izbačena iz parlamenta pod optužbama za "izdaju". Ovo je bio jasan pokušaj režima da je ućutka i spreči njeno delovanje. Međutim, Mačado nije odustala — nastavila je da se zalaže za prava građana Venecuele, postajući međunarodno prepoznata kao simbol otpora protiv diktature.
Maduro, aktuelni predsednik Venecuele, nije još uvek javno komentarisao dodelu Nobelove nagrade, ali njegovo neprijateljstvo prema njoj je dobro dokumentovano. Tokom godina, Maduro je njenu aktivnost nazivao "stranom intervencijom" i "pokušajem destabilizacije države", često je optužujući za saradnju sa stranim silama protiv interesa Venecuele.
Mačado je otvoreno kritična prema Maduru i njegovom režimu. Ona ga optužuje za sistematsko kršenje ljudskih prava, korupciju i nesposobnost da vodi zemlju. U svojim govorima i javnim nastupima, Mačado ne preza da govori istinu, bez obzira na rizike.
- Maduro je tiranin koji svojom politikom uništava našu zemlju. Venecuela zaslužuje budućnost bez diktature, gde se glas svakog građanina čuje i poštuje - rekla je ona jednom.
Mačado je 2023. pobedila na opozicionim predizborima sa više od 92% glasova, čime je postala jedinstvena kandidatkinja opozicije za predsedničke izbore 2024. godine. Međutim, vlasti su zabranile da se kandiduje, zbog čega je podržala Edmunda Gonzaleza Urutiju kao kandidata. Iako su opozicioni podaci pokazivali njegovu pobedu, režim je proglasio Madura pobednikom, uz optužbe za izbornu prevaru.
Mačado je u avgustu 2024. se sklonila na sigurnu lokaciju zbog bezbednosnih pretnji, ali nastavila je da predvodi proteste i međunarodnu kampanju za demokratsku tranziciju. Početkom 2025. učestvovala je u protestima u Karakasu, nakon čega je nakratko bila uhapšena, a ostala je ključna figura opozicije i simbol otpora režimu.
Časopisi poput BBC-a i Tajma redovno je svrstavaju među najuticajnije žene sveta, a njen lik i delovanje simbol su hrabrosti i istrajnosti u borbi za demokratiju u Venecueli.
Možeš podržati ovu misiju tako što ćeš danas dati poklon našem portalu. Hoćeš li nam se pridružiti? Podeli ovu vest sa svojim prijateljima.
