Sve češći napadi na elektrane i železničku infrastrukturu u Nemačkoj izazivaju zabrinutost među stanovništvom. Stručnjaci poručuju: ljudi se moraju pripremiti na to da će ovakva situacija potrajati.

Dok u Jenšvaldeu, Kelnu i Augsburgu još uvek nije jasno ko stoji iza napada, u Minhenu su uhapšene najmanje dve osumnjičene osobe, navodno se radi o državljanima Bugarske.

Svim ovim događajima zajedničko je jedno: napadi su, čini se, usmereni na takozvanu kritičnu infrastrukturu. Dakle, na objekte za snabdevanje energijom, železnicu, kompanije od velikog značaja za bezbednost zemlje, kao i na proizvođače naoružanja.

Sve te objekte gotovo je nemoguće u potpunosti zaštititi. Nemačkimediji izveštavaju o internom dokumentu prema kojem je Savezni ured kriminalističke policije (BKA) samo ove godine zabeležio već 160 potencijalnih slučajeva sabotaže i više od 700 sumnjivih dronova.

To što mnogim ljudima, kada čuju za niz ovakvih napada, prvo na pamet pada Rusija, ima svoj razlog.

U utorak su nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint (CSU) i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (CDU) izašli pred novinare i saopštili da je nemačka vlada uverena kako iza pokušaja napada dronom na aerodromu Lajpzig/Hale 4. avgusta stoje ruske snage.

Nemačka vlada odgovorila je zatvaranjem ruskog generalnog konzulata u Bonu. Moskva je potom, kao odgovor, zatvorila Gete institut u Moskvi.

„Nismo u ratu, ali više nismo ni u miru“, rekao je savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) još prošle godine.