Ali…

Zbog čega je baš ova voćka “izašla na loš glas” i zašto se ne kaže na primer “pao sa jabuke” ili “pao sa višnje”?

O ovome zapravo postoji interesantna priča koja seže duboko u prošlost. A odgovor se krije u srpskom narodnom verovanju o biljkama.

U knjizi “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” profesor Veselin Čajkanović, čuveni domaći etnolog, filolog i član Srpske kraljevske akademije zabeležio je da naš narod ima jako negativan stav prema krušci, prenosi Istorijski zabavnik.

“U suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona”, zapirao je on.

Dokaze za ovo nalazimo i u narodnim pričama - pod kruškom se skupljaju demoni, u njenoj krošnji se kriju veštice, a zbog svoje magijske moći ona privlači raznorazne akrepe, pa i samu Smrt.

Čajkanović je smatrao da je kruška u prošlosti, “u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult”, ali da se to vremenom promenilo i da narod na nju generalno gleda kao na “zlo drvo”.

• Nije dobro “pasti s kruške”

I tu dolazimo do razloga zbog kog neko ko se ponaša nerazumno “pada baš sa kruške”. Niko razborit i normalan ne bi želeo da se nađe u njenoj krošnji, u društvu demona, veštica, đavola… pa da onda još padne sa nje, zar ne?

Slično objašnjenje daje i poznati srpski lingvista Milan Šipka u knjizi "Zašto se kaže?” koji navodi da se izraz “pao s kruške” koristi u značenju: “zbunjen, smeten, smušen”, kao i da “nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške” značei “nisam (nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i sl."