U proseku, skoro jedna trećina stanovnika starosti od 25-74 godine u Evropskoj uniji ima diplomu visokog obrazovanja, uključujući javne i privatne univerzitete, fakultete, institute za tehničku obuku i stručne škole, a nivo obrazovanja varira i u zavisnosti od starosti i pola.

• Kako se definišu nivoi obrazovanja?

Obrazovni nivoi su definisani kao niski (manje od srednje škole), srednji (srednja škola) ili visoki (univerzitetske studije).

Klasifikacija Evropske agencije za podatke Eurostat zasnovana je na Međunarodnoj standardnoj klasifikaciji obrazovanja (ISCED) i odnosi se na:

    Nizak: predškolsko, osnovno i niže srednje obrazovanje (ISCED nivoi 0-2);
     Srednje: više srednje i post-srednje netercijarno obrazovanje (ISCED nivoi 3 i 4);
    Visoko: visoko obrazovanje (ISCED nivoi 5-8). Uključuje javne i privatne univerzitete, fakultete, institute za tehničku obuku i stručne škole.

U 2022. godini, 31,8 odsto ljudi starosti 25 -74 godine u EU imalo je više obrazovanje, u rasponu od 17,4 odsto u Rumuniji do 49,8 odsto u Irskoj.

Nordijske i baltičke zemlje imaju više diplomaca od proseka EU

Udeo diplomaca sa visokim obrazovanjem bio je veći od proseka EU u nordijskim i baltičkim zemljama. Švedska i Norveška zauzele su treće i četvrto mesto sa preko 45 odsto diplomaca sa tercijarnim obrazovanjem.

Od stanovništva Letonije, 44 odsto je imalo visoko obrazovanje. Druge nordijske i baltičke zemlje takođe su imale veći udeo od proseka EU u diplomiranim tercijarnim studijama.

U Velikoj Britaniji, 43,5 odsto stanovništva starosti od 25 do 74 godine ima visoko obrazovanje, što je više od zemalja "velike četvorke" EU. Najveći udeo među njima imala je Francuska (38,2 odsto), a zatim Španija (38 odsto).

Posle Rumunije, Italija je imala najniži udeo diplomiranih tercijarnih studija sa 18,5 odsto. Ova cifra je takođe bila nešto ispod proseka EU i u Nemačkoj (31,5 odsto).

Sa nižim obrazovanjem iznad 40 procenata - četiri zemlje EU

Udeo stanovništva sa visokim obrazovanjem bio je znatno manji u zemljama kandidatima za EU.

Turska je imala daleko najveći udeo stanovništva sa niskim obrazovanjem, gde je dve trećine (61,8 odsto) imalo manje od srednjeg obrazovanja.

Ova cifra je takođe bila ispod 40 odsto u četiri zemlje EU, odnosno Portugalu, Italiji, Malti i Španiji.

• Uloga profesionalne orijentacije

Posmatrajući detalje srednjeg obrazovanja, koje se sastoji od opšte i stručne orijentacije, udeo stručnog obrazovanja je znatno visok u nekoliko zemalja.

Udeo ljudi sa stručnom orijentacijom na nivou srednjeg obrazovanja bio je iznad 45 odsto u devet zemalja EU, uključujući Češku (63,9), Poljsku (52,2) i Nemačku (47,4).

• Mlađi ljudi stiču viši nivo obrazovanja

Udeo onih koji su završili tercijarno obrazovanje značajno raste među mlađom populacijom širom Evrope.

To ukazuje i na to kako su zemlje radile poslednjih decenija. Dakle, nivo stanovništva starosti 25-34 godine u velikoj meri analiziraju međunarodne institucije.

• Više od dve petine stanovništva EU ima visoko obrazovanje

Pretprošle godine, 42 procenta stanovništva EU starosti od 25 do 34 godine imalo je visoko obrazovanje. On je varirao od 24,7 odsto u Rumuniji do 62,3 odsto u Irskoj.

Za razliku od populacije od 25 do 74 godine, nordijske zemlje Finska i Island su imale niži udeo tercijarnog obrazovanja od proseka EU.

Ova cifra je bila iznad 50 odsto u jednoj trećini zemalja EU. Deset zemalja EU je takođe bilo iza cilja EU od 45 odsto do 2030.

• Žene su obrazovanije od muškaraca

U 35 evropskih zemalja u kojima su dostupni podaci, žene starosti 25-34 godine imale su veći procenat tercijarnog obrazovanja od muškaraca.

U 2022. godini, u proseku, udeo žena sa visokim obrazovanjem bio je 47,6 odsto, dok je kod muškaraca bio 36,5 odsto.

Osim u Finskoj, rodni jaz je bio značajno veći u nordijskim i baltičkim zemljama u korist žena. Najveću razliku su zabeležili Island (25,4 pp), Slovenija (23,8 pp) i Slovačka (22,8 pp).

Turska (1,3 pp), Švajcarska (3,6 pp) i Nemačka (4,6 pp) prijavile su najmanji jaz, što pokazuje da su udeli žena i muškaraca sa visokim obrazovanjem tako blizu.

U Evropskoj uniji se udeo lica starosti 25-74 godine sa visokim obrazovanjem stalno razvija. Porastao je sa 19,1 odsto u 2004. na 31,8 odsto u 2022.

• Doživotno učenje: Odrasli u obrazovanju

Doživotno učenje je takođe značajno jer će ljudi možda morati da nadograđuju svoje veštine.

Prema Eurostatu, ovaj vid obrazovanja uključuje sve svrsishodne aktivnosti učenja, bilo da su formalne ili neformalne.

Cilj je unapređenje znanja, veština i kompetencija među učesnicima. Učenje odraslih je važan aspekt kada je u pitanju digitalizacija i automatizacija na tržištu rada.

U 2022. godini, udeo ljudi starosti od 25 do 64 godine u EU koji su učestvovali u obrazovanju ili obuci u prethodne 4 nedelje iznosio je 11,9 odsto, u rasponu od 1,7 odsto u Bugarskoj i 36,2 odsto u Švedskoj.

Dok je procenat učenja odraslih bio visok u nordijskim zemljama, balkanske zemlje su imale znatno niži udeo u poređenju sa prosekom EU, piše Euronews.