Iako su birači na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji mogli da biraju između političkih alternativa, a slobode govora i okupljanja su generalno bile poštovane, pritisci na birače, kao i veliko učešće samog predsednika i sistemska prednost vladajuće stranke - generalno su podrili izborni proces, saopštili su međunarodni posmatrači.

Zajednička posmatračka misija koju čine Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), članovi Parlamentarne skupštine OEBS-a, članovi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) i Evropskog parlamenta, konstatovala je da je pravni okvir za održavanje demokratskih izbora bio ispunjen.

Ali, kako se navodi u saopštenju, postoje brojni problemi koje treba rešiti i na ovim izborima posmatrači su konstatovali zloupotrebu javnih resursa, nepostojanje granice između obavljanja javne funkcije i aktivnosti u kampanji, zatrašivanje i pritiske na birače, kao i kupovinu glasova.

Iako su izbori bili tehnički dobro organizovani, održani su u politički i društveno podeljenom okruženju", rekao je Rejnhold Lopatka, lider misije OEBS-a- "Učešće predsednika dominiralo je izbornim procesom, a upotreba njegovog imena na jednoj od izbornih lista, zajedno sa pristrasnim izveštavanjem medija, dovelo je do nepravnopravnih uslova za učešće".

Izbori u Srbiji održani su u momentu visoke polarizacije i intenzivnog takmičenja između različitih političkih opcija. U završnici kampanje, iznete su brojne tvrdnje o zastrašivanju i maltretiranju građanskih aktivista, boraca za ljudska prava i novinara.

"Glasači u Srbiji su još jednom pozvani da glasaju, što je nažalost učvrstilo 'kulturu vanrednih izbora', nejednake uslove koje oni donose i političku instrumentalizaciju izbornog ciklusa", ocenio je Stefan Šenah, šef delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. "I to dalje podriva poverenje javnosti u demokratske institucije i izborni proces. Skraćivanje mandata poslanicima onemogućava parlamentu da radi kako treba, priprema i donosi zakone i nadzire vladu - što je ključ parlamentarne demokratije".

Oko 6,5 miliona birača registrovano je da učestvuje na prevremenim izborima. Glasanje je pripremljeno efikasno i transparentno imajući u vidu izazove koje je pružio kratak rok od raspisivanja, i činjenica da su lokalni i regionalni izbori održani istog dana. Međutim, učestalost prevremenih izbora proteklih godina je narušila poverenje u demokratske institucije. Izborni dan u celini je protekao bez problema, ali je zabeležen određeni broj proceduralnih manjkavosti, uključujući česte situacije da su biračka mesta bila prepuna, kršenje tajnosti glasanja i brojne primere grupnog glasanja, dodaje OEBS.

“Srbija je sprovela treće parlamentarne izbore u nešto manje od četiri godine, što je učestalost koja je narušila poverenje javnosti u demokratski proces i institucije koje ga sprovode, a izbornu kampanju je obeležila ekstremna polarizacija”, ocenila je Fara Karimi, šefica delegacije parlamentarne skupštine OEBS.

Konstatovane su i zabrinutosti koje se odnose na slobodu govora i tretman aktivista, LGBT pojedinaca, aktivista za ljudska prava i novinara, koji su suočeni sa zatrašivanjem i maltertiranjem.

Dominacija predsednika u kampanji, uprkos činjenici da nije bio kandidat na izborima, dala je njegovoj partiji nepravednu prednost. Pored toga, i dalje nije odgovoreno na ranije preporuke da se unaprede mehanizmi nadzora i uvede limit za potrošnju u izbornoj kampanji, što je smanjilo transparentnost i povećalo mogućnosti za veliko trošenje u kampanji, a to je potencijalno podrilo šanse opozicije, navodi se u zaključcima posmatrača OEBS-a.

“Izborna kampanja je održana dok je u toku ruski rat agresije u Ukrajini. Manipulisanje informacijama i dalje je izvor zabrinutosti u Srbiji iako to nije bila dominantna tema izbora”, rekao je Klemen Grošelj, šef delegacije Evropskog parlamenta.

“Nizak nivo političke debate, pritisak na birače, naglasak na ličnom diskreditovanju protivnika, oštra retorika korišćena u kampanji i politički život Srbije u celini su veoma zabrinjavajući elementi”.

Dok Srbija ima veliki broj medijskih kuća, i mediji su pratili sve kandidate u skladu sa zakonom, različitost gledišta je znatno smanjena zbog visokog stepena polarizacije i snažnog uticaja vlade na većinu medija. U isto vreme, u medijskom izveštavanju dominantne su bile vladajuće partije i pozitivni izveštaji o predsedniku. Telo zaduženo za nadzor elektronskih medija nije bilo efikasno u zaustavljanju kršenja tokom izbornog perioda. Posmatrači su takođe registrovali brojne izveštaje da su vladini zvaničnici verbalno vređali kritički nastrojene novinare, te da su provladini mediji vršili koordinisane napade na novinare.

“Dok su srpske vlasti organizovale izbore efikasno u kratkom roku, nedovoljni pristup opozicije medijima i odsustvo istinskog analitičkog izveštavanja su uticali na sposobnost birača da donesu odluke na osnovu dovoljno činjenica” , kaže ambasador Albert Jonson, koji je predvodio posmatračku misiju Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR)

“Takođe, manjkaju mere za sprečavanje zloupotrebe javnog položaja i resursa, i u praksi, linija između zvaničnih dužnosti i aktivnosti u kampanji je bila zamagljena”.

Međunarodnu posmatračku misiju na prevremenim parlamentarnim izborima u Srbiji ukupno je činio 361 posmatrač iz 45 zemalja, od kojih su 254 eksperti koje je poslao ODIHR, 71 je iz OEBS-a, 23 iz Parlamentare skupštine Saveta Evrope a 13 iz Evropskog parlamenta.