Režiser Goran Marković izjavio je danas da su predstojeći izbori, zakazani za 17. decembar, poslednja prilika da Srbija postane normalna i civilizovana zemlja.

Marković je, govoreći o neophodnosti izlaska na izbore, agenciji Beta kazao da aktuelna vlast likuje demonstrirajući svoju zlikovačku moć.

„Ne bih želeo da se koristim otrcanim floskulama, ali meni ovi izbori zaista liče na poslednji voz. U godinama sam kada dobro znam da sledeću priliku za normalni, civilizovani život više neću imati. Da će, ukoliko se ova vlast ne promeni, moj život definitivno nastaviti da traje, onoliko koliko traje, u neljudskim okolnostima na koje nemam načina da utičem“, naveo je on.

Dodao je i da „kada se sve to jednom okonča“, neće imati priliku da prisustvuje srećnom kraju.

„Biću opravdano odsutan, što se kaže“, rekao je Marković.

Podseća da je odrastao u socijalizmu, „u jednopartijskom sistemu u kome nije bilo dozvoljeno imati alternativu“.

„Zatim sam izvesno vreme proveo pod Miloševićem (Slobodan), u dobu kada se drugačije mišljenje plaćalo glavom, onda u post petooktobarskom dobu koje se završilo jako brzo, pre nego što smo imali priliku da punim plućima udahnemo slobodu, da bi, najzad, stari mračnjaci ponovo zauzeli svoje mučiteljske busije i sve postalo kao pre – samo sto puta gore“, naglasio je.

Do ovog poslednjeg pomračenja, ističe proslavljeni filmski reditelj, tiranska vlast je pokušavala da makar sakrije svoje zločine, „sada to čini ne samo otvoreno, nego prosto likuje demonstrirajući svoju zlikovačku moć“.

„Moj poslednji voz je krenuo i sebi ličim na okasnelog putnika koji trči za kompozicijom koja sve više ubrzava. Dok se, kao bez daha, probijam prepunim peronom, kroz glavu mi prolazi pitanje: Čime smo zaslužili ovakvu sudbinu? Ako nismo bolji, nismo ni gori od onih koji žive sasvim drugačijim životima, u miru, bez nasilja, s čelima koja nisu namrgođena, na čijim licima se ne ocrtava sivilo turobne svakodnevice. Zašto je nama lošije nego njima?“, zapitao se Marković.

Prema njegovim rečima, više nema šta da se izgubi.

„Imam, ipak, utisak da će se sve promeniti ako se dočepam poslednjeg vagona. Izvlačim iz sebe poslednje deliće snage. Hvatam dršku na vratima. Još samo malo, treba samo zakoračiti na poslednju platformu, poslednjeg vagona, poslednjeg voza. Treba makar pokušati, jer više nema šta da se izgubi…“, zaključio je Goran Marković.