Mozak stalno donosi odluke i filtrira informacije. Šta dospeva u čovekovu dugoročnu memoriju, a šta ne? „Tu miris igra miris stupa na scenu“, kaže neurobiolog Jirgen Kornmajer sa Frajburškog instituta za granične oblasti psihologije i psihičke higijene.

U studiji čiji su rezulati publikovani u stručnom magazinu „Nature“ učesnici dobili zadatak da uče japanske reči. Tri dana su učili ukupno 40 reči. Svih 165 ispitanika dobili su pakovanje mirisa, samo što je kod polovine miris zaista bio unutra, a kod drugih ne.

Oni ispitanici koji su učeći mirisali ruže te noću takođe udisali taj miris, imali su više uspeha na testu – znali su više reči. Kada su grupe upoređene, pokazalo se da je ona grupa koja je učila uz miris ruže, mogla da zapamti 8,5 odsto više reči.

„Kada nešto učimo, uvek se radi o kontekstu“, kaže Kornmajer. Pritom bi prema njemu mirisi mogli da igraju određenu ulogu.

Reči se pri učenju povezuju sa mirisom. Mozak bolje pamti reči i bolje ih se seća na testu. Zato su učesnici smeli da mirišu ružin miris tokom testa. Mozak brže pronalazi informaciju koja je povezana sa mirisom, u ovom slučaju stranu reč.

Mirisi posebno snažno aktiviraju mozak, to je pokazalo skeniranje mozga u ranijim eksperimentima. Hipokampus koji je u mozgu posrednik između kratkoročnog pamćenja i dugoročne memorije aktivira se mirisima.Teorija kaže da se tako dobijene informacije urežu dublje u dugoročnu memoriju.

♦ Miris u snu poboljšava pamćenje

I tokom sna se odlučuje šta će mozak da zapamti. Ranija istraživanja u laboratorijskim uslovima pokazala su da mozak u fazi dubokog sna preuređuje barem deo onoga što je upamćeno i odlučuje koje informacije idu u dugoročnu memoriju.

Dakle, uz miris, sadržaj naučenog toga dana uz isti miris trebalo bi da ponovo se aktivira kada mozak rekapitulira ono što je doživljeno i naučeno.

„Tada se povećava verovatnoća da će sadržaj učenja poneti sa sobom u procesu konsolidacije“, kaže Kornmajer.

Teza naučnika glasi – ako je mozak već povezao informaciju sa mirisom tokom dana, noću sam taj miris može pomoći da se ona uskladišti u dugotrajnoj memoriji, navodi se u tezi. Jer, aktiviraju se iste nervne ćelije koje su se već aktivirale u budnom stanju tokom učenja.

♦ Moguća svakodnevna upotreba

Drugi naučnici su do sada u svojim laboratorijama puštali miris samo u fazi dubokog sna, da ne bi remetili ostale faze.

„Ali možemo da prezentujemo miris cele noći i on ipak funkcioniše“, kaže neurobiolog. On dodaje da je ovo prvi put da je miris upotrebljen izvan laboratorija, u kućnim uslovima. Učesnici frajburške studije su učili kod kuće, a ne, kao inače, u posebnim prostorijama istraživačkog tima.

To znači da je primena u svakodnevici moguća.

♦ Mirisom do maksimalnog efekta

Jasno je da miris samo podržava proces. Niko ne može da se odrekne truda učenja. Ali miris pomaže u efikasnosti.

Kornmajer pretpostavlja da je miris delotvoran pre svega kada je malo vremena za učenje: „Miris bi možda mogao da deluje kao neka vrsta pojačivača“. On smatra da bi mirisi mogli da pomognu da se brže postigne sopstveni maksimum u učenju.

Mirisi izgleda ne štite od zaborava. Pozitivan efekat mirisa bio je primetan samo na prvom testu, odmah posle faze učenja. Već nedelju dana kasnije, a naročito posle mesec dana, on je bitno oslabio – rezultati grupe koja je koristila miris ruže nisu bili značajno bolji od rezultata druge grupe.

Samo od sebe ne može da uđe u glavu, ali izgleda miris pomaže da se učenje isplati na testu – u roku do nedelju danaSamo od sebe ne može da uđe u glavu, ali izgleda miris pomaže da se učenje isplati na testu – u roku do nedelju dana

♦ Verovatno ne pomaže samo ružin miris

Zašto baš miris ruže? Najveći broj istraživanja je upotrebljavao baš taj miris.

„To je slučajnost, tako je bilo u prvobitnom istraživanju”, kaže Kornmajer. Sve studije koje su potom usledile uzimale su ružu da bi svoje rezultate mogle da upoređuju sa tim prvim istraživanjem.

„Ali ja sam čvrsto uveren da i drugi mirisi funkcionišu. To tek treba da se pokaže u budućim istraživanjima“.

Miris lavande, pomorandže i mnogi drugi mogli bi makar kratkoročno da pomognu kod učenja. Međutim, naučnici su tek u procesu razumevanja načina na koji mozak memoriše informacije i kako ih noću prerađuje. Ali je izvesno – to što dobro miriše moglo bi da pomogne na sledećem testu ili ispitu.