U prvom talasu bez posla ostali zaposleni na crno, a u drugom su na redu zaposleni za stalno.

Sagovornici Danasa ističu da su procene Saveza samostalnih sindikata Srbije da bi od jeseni, ukoliko se zdravstvena situacija ne poboljša, od 250.000 do 300.000 ljudi moglo da ostane bez posla ne samo realistična, već da može biti i gore.

Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, ističe da nas ako pandemija potraje do jeseni nesumnjivo čeka negativan scenario.

„Svi manje kupujemo, i ovde i u svetu. A zakon kapitalizma je takav, niko neće da plaća radnika ako za njega nema posla. Ne treba očekivati socijalnu komponentu kod preduzeća koja su uglavnom strana. Država bi ako želi mogla da iskoristi svoju moć, da razgovara sa tim kompanijama koje su dobile finansijsku podršku države za zapošljavanje, ali ne verujem da će to uraditi“, ističe Ristić dodajući da nije baš najjasnije zašto se na zaposlene u proizvodnim halama ne odnose zabrane okupljanja u zatvorenom.

„Kažu ne može više od petoro ljudi u zatvorenom prostoru, a u fabričkim halama radi po 200-300 radnika. Ili hale nisu zatvoren prostor ili radnici nisu ljudi. U skoro svim velikim preduzećima ima slučajeva zaraženih, a to je potencijalna bomba“, napominje on dodajući da su zaposleni u Zastava oružju otišli na kolektivni godišnji odmor nakon što je dokazano da je 26-oro ljudi zaraženo.

On ističe da je jasno da ne može zemlja da stane na godinu dana i da sada kada se vidi da epidemija traje može se raditi samo na zaštiti radnika.

„Vlada je donela uredbu o obaveznoj zaštiti radnika koja je stupila na snagu 11. jula, a u njoj se navodi da poslodavci imaju mesec dana da je primene. Pa do 10. avgusta ćemo svi biti zaraženi“, ističe Ristić.

U prvom talasu krize najmanje 100.000 ljudi je ostalo bez posla, a kako se kriza produbljuje, prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, broj nezaposlenih bi se mogao povećati za „tri, četiri, pa i pet puta“.

„Mislim da će više od 300.000 ljudi ostati bez posla, a ne bi me iznenadilo ni da to bude pola miliona. Ako uzmemo u obzir zaposlene u neformalnoj ekonomiji, već sada je 500.000 ljudi ugroženo pandemijom. Svakako je uznemirujući podatak da sve više velikih kompanija traži da još 45 dana pošalje ljude na prinudni godišnji. Kompanije imaju pravo to da urade dva puta po 45 dana. Već su slale na prinudni Aerodrom i Fijat, a čujemo da Fijat traži opet. Kada tome dodamo još 400.000 ljudi koji su se vratili iz inostranstva pritisak na tržište rada biće ogroman. Na jesen može biti ozbiljna kriza bez dopunskog programa pomoći vlade. Lako se može desiti da mnoge fabrike napuste Srbiju, pogotovo jer se mnoge bave poslovima kao što je motanje kablova“, ističe ona uz napomenu da je naredni period za veliku brigu.

Poslodavci koji su prihvatili pomoć države, pre svega isplatu minimalca u obavezi su da do 31. oktobra ne otpuštaju ljude ili će morati da vrate pomoć i plate kaznu. Posle toga nastupa neizvesnost.

Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju, ističe da je teško davati prognoze jer ni ne raspolažemo ažurnim podacima.

„Tek čekamo podatke iz Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal. Podaci se objavljuju sa zakašnjenjem od tri, četiri meseca. Na osnovu čega će onda država donositi odluke o merama socijalne zaštite“, pita se ona.

Neformalno zaposleni, kao i oni na određeno i na ugovore o povremeno-privremenim poslovima su verovatno već ostali bez posla, a u drugom koraku, prema njenim rečima, dolaze na red zaposleni na neodređeno.

Nebojša Atanacković iz Udruženja poslodavaca Srbije izbegava da govori o konkretnim brojevima, jer je u ovakvoj neizvesnosti teško bilo šta proceniti, ali ističe da je od oktobra, kada nakon tri meseca pomoći države i tri meseca zabrane otpuštanja, sve stvar tržišta rada i toga da li je firmi potreban zaposleni.

„Pokazalo se da su velike strane firme koje su dobile pomoć države kod zapošljavanja prve pribegle otpuštanju, kao i domaće kompanije koje isporučuju robu u inostranstvo. A kada oni otpuste to se malo više oseti nego kada otpuštaju male firme. Možda ćemo, kao što kaže predsednik imati najmanji problem u Evropi, ali svakako ćemo ga imati“, upozorava Atanacković.

Juče nismo mogli da dobijemo komentar ministarstava privrede i rada u vezi ovih najava sindikata o otpuštanjima stotina hiljada ljudi.