Na konstataciju da je Srbija osudila napad Rusije na Ukrajinu, glasala za Rezoluciju u UN, ali nije podržala sankcije Evropske unije Moskvi, zbog čega je rukovodstvo Srbije izloženo velikom međunarodnom pritisku, da se čak preti obustavljanjem srpskog puta u EU, Hofer kaže:

"Taj pritisak je stvorila Nemačka, koja kaže da Srbija sada mora znati gde joj je mesto. Smatram da EU mora da shvati da upravo sada treba omogućiti brzo pristupanje Srbije Uniji. Deset godina je Srbija kandidat, puno koraka je obavila na tom putu. Unija mora prepoznati da je sada vreme da omogući pristup”.

Na pitanje očekuje da li će EU dalje usporavati pristupni proces Balkana, posebno Srbije, Hofer je istakao da pretnje koje dolaze od nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok predstavljaju "pucanj u sopstveno koleno", koji šteti samoj Uniji.

"Moramo sada taj proces, koji se vodi godinama, ubrzati i zaključiti. To bi bio pametan korak, a ne ovo što radi neko ko je tek par meseci na dužnosti, a već preti", izričit je Hofer.

On je izrazio uverenje da će Austrija nastaviti da podržava evropske integracije Srbije.

"Ne mogu da govorim za celu Austriju. Znate moj stav i stav Slobodarske partije (FPO). Ali verujem da su i druge stranke u Austriji zainteresovane za brzi pristup Srbije Uniji, kako zbog zajedničke istorije, kao i patnje. Austrija mora biti partner Srbije", poručio je Hofer.

Na pitanje koliko su rat u Ukrajini i posledice koje on nosi pretnja Evropi i svetu i kako utiče na Austriju, Hofer ukazuje da su posledice tog sukoba ogromne, i već se vidi koji su troškovi s tim povezani - energenti poskupljuju, mnogi brinu za isporuke gasa….

"U ratu uvek gube sve strane. Nema pravih pobednika. Verujem da će se postići dogovor o mirovnom pocesu i da će se iz ovog iskustva povući pouke", rekao je on.

A bomardovanje SRJ?

Na pitanje da li je agresija na SR Jugoslaviju 1999.godine i odvajanje Kosova stvorilo presedan koji sada skupo košta međunarodnu zajednicu, Hofer ističe da je međunarodna zajednica trebalo da izvuče pouke iz, a pre svega tu da sve poteze takve vrste treba do kraja dobro promisliti.

"Mora se analizirati šta sve može da se desi kada se preduzimaju odgovarajući koraci i mere, i kako će se razvijati dalje stvari, jer je to tako u normalnom životu, pa i u politici, ukazuje Hofer, koji u austrijskom parlamentu zauzima funkciju koja odgovara potpredsedniku Skupštine Srbije.

Primećuje i da u Evropi države zapostavljaju svoje vojske, misleći da neće biti sukoba, ali je ova situacija pokazala da uvek može doći do krize i da svaka zemlja treba da ima vojsku koja može da je brani.

Na konstataciju da Evropa nije jedinstvena u svom stavu prema sankcijama Rusiji, pa da ni u samoj Austriji nema saglasja oko toga, Hofer kaže da postoje zemlje koje imaju veću zavisnost od ruskog gasa od drugih, ukazuje da je na hiljade radnih mesta u Austriji ugroženo sankcijama, da će posledice biti rast cena prehrambenih proizvoda, gasa, goriva, struje... te naglašava da je u slučaju Austrije prisutno i pitanje neutralnosti.

"Kao takvima mora nam biti važno da možemo da se ponudimo kao neutralno mesto za pregovore. Mi sada to nismo. Po dobroj tradiciji nekadašneg kancelara Bruna Krajskog, koji je bio veliki državnik, uvek smo bili mesto gde su strane u konfliktu mogle da pregovaraju", podseća Hofer.

On je naveo i da je neutralnost Austrije velika vrednost, prisećajući da je njegov otac 1956. bio na austrijsko-mađarskoj granici, kada je Austrija pomagala izbeglicama koje su došle, ali su stavovi države bili takvi da je Austrija mogla da ostane neutralna zemlja i mesto za pregovore.

Prema njegovim rečima, Austrija je, kada je retorika u pitanju, jedan deo neutralnosti izgubila, iako su svi znali da sa pristupanjem EU, zvanični Beč ne može u celom obimu da uživa sve prednosti neutralnosti.

"To me tišti, jer mislim da su svetu potrebne neutralne zemlje, u kojima je moguće sastajati se i pregovarati", dodao je on.

Na pitanje u kakvoj su poziciji neutralne zemlje u Evropi danas, kaže da su one na raskršću, na kojem moraju da se odluče hoće li pristupiti NATO ili ne.

Smatra da Austrija ne treba da pristupi NATO, ali da mora svoju neutralnost bolje da štiti - da ulaže u vojsku, koja nije u dobrom stanju, jer ko želi da bude neutralan, mora i da investira u odbranu te neutralnosti.

Hofer je naveo i da neutralna država mora da se ponaša tako da se neutralnost prepoznaje i mora da zna da se izlaz iz konflikta može naći samo ako sve strane mogu da očuvaju svoj ugled, što ne znači da ne treba osuditi stvari koje su za osudu, ali treba razmišljati korak dalje.

Na pitanje da li još uvek važi međunarodno pravo ili je već duže vreme na delu “pravo jačeg”, primecuje da je pravo jačeg uvek postojalo i uvek će ga biti, i u okviru postojećih pravnih sistema, kao i da postoje realni uticaji u svetu.

“I u međunarodnom pravu se mora prepoznati koliko je snažna Kina, koliko je velika Rusija, koji uticaj imaju SAD i koliko je ponekad bespomoćna Evropa. Moramo paziti da se poštuju pravni sistemi u cilju zaštite malih”, rekao je Hofer i dodao da je i kriza izazvana pandemijom korona virusa pokazala da se olako odričemo naših prava.

Ukrajina je, nakon vojne operacije Rusije, zatražila brzi pristup Evropskoj uniji, a Hofer, iako razumevajući takve zahteve, smatra da sada ne treba ništa fiksirati, jer su najpre potrebni mirovni pregovori, koji moraju da se vode bez uslovljavanja.