Novi talas infekcija u Kini, očigledno uzrokovan mutiranim koronavirusom, nije razlog za paniku. Mutacijom bi SARS CoV-2, virus koji je svetu uneo strah u kosti, uskoro bi mogao postati obična prehlada.

Razvoj efikasne vakcine ili lekova protiv nove vrste koronavirusa je upravo zbog toga komplikovan, jer se virus konstantno menja. Za oko pola godine od izbijanja pandemije, naučnici širom sveta registrovali su 100 različitih mutacija SARS CoV-2.

Ovakve varijante ili promene su normalne, jer se genetska struktura virusa menja i pojavljuju se nove podvrste. Takođe se mogu promeniti i svojstva virusa. Posledice mogu biti slabljenje izvornog virusa, ali i to da on postane agresivniji.

Različite varijante, takođe, potvrđuju zašto jedan uzročnik bolesti u određenoj regiji u svetu izazove talase infekcije različite težine, i zašto ljudi različito reaguju na infekciju.

Strah od drugog talasa u Kini

Kina, zemlja iz koje je virus potekao, zapravo odlučnim ograničenjima kretanja uspela je da stavi pod kontrolu koronavirus. Poslednjih nedelja su testirani samo ljudi koji su se vratili iz inostranstva.

U novije vreme su u pojedinim kineskim provincijama ponovo zabežene nove infekcije, i ovoga puta je jasno da su nastale u Kini.

Pri tome su prvi testovi pokazali da Kinom kruži nova varijanta patogena. Virus SARS-CoV-2 koji je pronađen u Pekingu malo se razlikuje od onog koji je prethodno pogodio Kinu, kazao je epidemiolog kineske zdravstvene službe, Dženg Guang za list "Global tajms".

Rezultate bi sada trebalo uporediti s analizama iz drugih zemalja kako bi se mogla pratiti linija porekla patogena, prenosi Dnevni avaz.

Virus na čoveka prešao sa lososa

Aktuelni trag virusa odveo je zdravstvene službe bukvalno do daske na kojoj je filetiran uvozni losos, na pijaci Sinfadi u Pekingu. Ali, ne zna se odakle potiče losos s obzirom na to da Kina tu vrstu ribe uvozi iz Norveške, Čilea, Australije, Kanade i sa Farskih Ostrva.

Ali da bi virus na čoveka prešao sa lososa, vrlo je začuđujuće. Do sada je utvrđeno da je opasnost prenosa najveća kada se radi o sisarima poput konja, ovaca, zečeva ili mačaka. Kada je reč o reptilima, ribama ili pticama, rizik prenosa je, prema dosadašnjim studijama, vrlo mali.

Kako nastaju mutacije?

Kako bi se umnožili, virusi koriste ćelije domaćina. Kada virusi napadnu domaćina, iz jezgra ispuštaju genetske informacije u inficiranu ćeliju. Na taj način telesne ćelije reprodukuju milione kopija virusa. Ali, kod ovakvih reprodukcija dolazi do grešaka u kopiranju, a svaka greška takođe promeni i genetski kôd virusa – on mutira.

Gde i kako je novi koronavirus SARS-CoV-2 prvi put prenesen na čoveka do sada nije razjašnjeno. Naučnici za sada polaze od toga da se virus raširio u kineskom gradu Vuhanu. Pretpostavlja se da je protein kojim se virus vezuje za ćelije već mutirao u životinji domaćinu; možda u slepom mišu ili nekoj od vrsta ljuskara. U svakom slučaju je ova mutacija omogućila prenošenje virusa na ljudske ćelije.

Ljudsko telo je u principu samo u situaciji da se odbrani od ovakvih virusa. Ono proizvodi antitela, koja ga štite od virusa i čine imunim od patogena koji uzrokuju bolesti.

Ali, ako patogen mutira, a antitela su programirana na staru verziju uzročnika bolesti, onda su antitela manje delotovorna.

Iz istog razloga redovno dobijamo prehladu. Jer naša tela su već stvorila antitela kod prethodne zaraze, ali za novu mutaciju patogena nemamo nova antitela.