Ministarstvo rada apelovalo je na poslodavce da zaposlenima koji rade od kuće omoguće da sa takvim radom nastave do uspostavljanja javnog prevoza u punom obimu.

Donošenjem odluke o prestanku vanrednog stanja, prestala je da važi Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja kao i zaključak kojim vlada daje saglasnost za donošenje rešenja o plaćenom odsustvu duže od 45 radnih dana po skraćenom postupku, navodi ministar rada Zoran Ðorđević.

Izuzetak, navodi on za Tanjug, predstavlja zaključak kojim je data preporuka poslodavcima da zaposlenima koji imaju obavezu redovnog obavljanja radnih zadataka u uslovima vanrednog stanja, omoguće korišćenje dela godišnjeg odmora za 2019. godinu, zaključno sa 31. decembrom ove godine.

I dalje na snazi ostaju preporuke, kako kaže,da se vodi računa o merama u gerontološkim centrima, kao i o ugroženim kategorijama, pre svega hroničnim bolesnicima.

On je kao primer naveo organizaciju u svom ministarstvu ističući da su zaposleni pozvani da se vrate na posao od 11. maja, da su im data rešenja za to kao i potrebne potvrde za prevoz i vrtiće, ali i nalog svim rukovodiocima sektora da u hroničnim bolesnicima preporuče da od ponedeljka iskoriste stari godišnji odmor .

Za to vreme oni treba, objašnjava Ðorđević, da dobiju potvrdu od lekara kako bi posao za njih po isteku odmora, organizovao tako da im zdravlje ne bude ugroženo, odnosno da im se komisijski odredi rad od kuće, kaže ministar.

Ðorđević je najavio da će danas Ministarstvo rada objaviti akt prevencije i zaštite bezbednosti i zdravlja na radu i da je ideja bila da Ministarstvo da primer drugima kako to pitanje može da se reši, a da će Vlada Srbije vrlo brzo doneti Uredbu u kojoj će biti definisano čega će sve poslodavci morati da se pridržavaju.

On je rekao da će resorno ministarstvo uskoro obaviti i analizu svega što je urađeno od uvođenja vanrednog stanja do 6. maja, odosno mera koje su donete, a biće obavljena i unustrašnja revizija u ministarstvu.

„Cilj je da vidimo da li su se sve ustanove koje su u našem delokrugu rada pridržavale svih mera, kakve odluke su donosile, da li su na primer, pravilno trošile novac i da se na osnovu toga donesu dalje mere i isprave propusti ako ih je bilo“, rekao je Ðorđević.