Roletne na prozorima ženevskog "Le Richemond" hotela spuštene su od jula, nakon što je u uobičajenim okolnostima taj užurbani hotel s pet zvezdica zbog koronavirusa ostao bez bogatih gostiju.

Nakon "katastrofalnog leta" i drugi luksuzni hoteli u Ženevi, gradu koji se hvali s najviše hotela po glavi stanovnika u svetu, bore se da izbegnu sličnu sudbinu.

"Mi smo kao profesija na odeljenju intenzivne nege i životno smo ugroženi", kamenog lica govori Tjeri Lavali,  predsednik ženevskog udruženja hotelijera i upravnik hotela "Fairmont Grand".

Pre pandemije ženevski su hoteli zbrajali rekorde. Grad koji u uobičajenim okolnostima vrvi od diplomata i poslovnih ljudi ostvario je 3,2 miliona noćenja 2019. godine. "A sad nas je pogodio ekonomski cunami", kaže Lavali.

Švajcarska, zemlja s 50.000 zaraženih koronavirusom i 1.800 umrlih, izbegla je strogi karantin kakav su uvele druge države, ali su ograničenja u putovanjima i otkazivanje brojnih konferencija i sastanaka uzele danak.

Do kraja jula u Ženevi je zabeleženo samo 693.000 noćenja i ne očekuje se da će do kraja godine taj broj premašiti 1,3 miliona. Za takav nizak nivo posećenosti treba se vratiti do 1954. kada u gradu nije bilo ni upola hotela kao danas.

Hoteli su u krizi širom Evrope, ali nigde se to ne oseti kao u Ženevi, gde tri četvrtine gostiju čine ljudi koji dolaze na poslovne kongrese i seminare ili su povezani s manjim ili većim sastancima koje organizuju UN i druge međunarodne organizacije.

"Sada nema kongresa, nema poslovnog turizma, a UN se jedva 'pomiče'. To Ženevu čini najpogođenijim gradom u Švajcarskoj", objašnjava Lavali. Sa 126 hotela i 10.000 soba, Ženeva se može pohvaliti najvećom "hotelskom gustoćom" u svetu, odnosno razmerom broja soba i stanovnika.

Ako se ništa ne preduzme, brojni će hoteli završiti kao "Richemont" koji je morao da zatvori svoja vrata nakon 145 godina poslovanja, kaže Lavali.

U međuvremenu, susedni gradovi koji profitiraju od blizine Ženeve takođe pate. U Lozani, šezdesetak kilometara dalje niz Ženevsko jezero, idući će mesec propasti najmanje jedan hotel, rekao je Stefano Bruneti-Imfeld, predsednik gradskog saveza hotelijera.

Taj je grad središte više od 50 međunarodnih sportskih saveza i sedište Međunarodnoga olimpijskog odbora, pa ima i svojih problema nezavisno od Ženeve.

"Svi ti ljudi ostaju kod kuće, ne dolaze na posao, ne putuju ili ne dovode druge ljude", dodaje Bruneti-Imfeld, čija porodica vodi "Hotel de La Paix" u centru grada od 1954.

Zbog takve situacije vlasnici hotela u Ženevi i okolnim područjima traže da švajcarska vlada osnuje fond koji će im pomoći da pokriju gubitke i ostanu u životu dok pandemija ne prestane. Žele i bolje balansiranje vladajućih između zdravstvenih i ekonomskih interesa.

Svaka restrikcija i svako ograničenje ima razoran efekat na broj noćenja u hotelima, rekao je Bruneti-Imfeld i ukazao na nedavnu odluku da se veći deo Francuske, uključujući i Pariz, stavi na švajcarsku crvenu listu.

Lavali ističe da je nužno naći "sredinu" između zdravstvenih i ekonomskih interesa kako bi se "izvukli s dna ove rupe"