"Draga braćo i sestre, sa dubokom tugom moram da objavim da je preminuo naš sveti otac Franja", saopštio je kardinal Kevin Farel na vatikanskoj televiziji.

U objavi Vatikana napisano je da se "jutros u 7:35 rimski biskup Franja vratio u kuću Očevu".

Argentinski kardinal Horhe Mario Bergoljo izabran je za poglavara Rimokatoličke crkve 13. marta 2013, a odabrao je ime Franja. Do izbora za 266. pontifa bio je nadbiskup Buenos Ajresa, a prvi je papa još od osmog veka da nije Evropljanin i prvi sa Južne hemisfere i iz redova jezuita.

Bergoljo je bio inspirisan da se pridruži jezuitima 1958. godine nakon oporavka od teške bolesti. 

Bolovao je tada od teške respiratorne infekcije zbog koje mu je uklonjen deo plućnog krila. Kasnije se prisećao da mu je medicinska sestra spasila život, odlučivši da udvostruči dozu lekova koje je primao.

Papa Franja je bio sin italijanskih imigranata, radnika na železnici. Rođen je 17. decembra 1936. godine, a nadbiskup Buenos Ajresa bio je od 1998. godine. Na položaj kardinala uzdignut je tri godine kasnije.

Važio je za skromnog čoveka, često je autobusom išao na posao, sam sebi kuvao i redovno posećivao siromašne četvrti u blizini argentinskog glavnog grada.

Ime Franja odabrao je u čast Svetog Franje Asiškog, osnivača jezuitskog reda, zato što se svetac naročito brinuo za dobrobit siromašnih.

Bio je poznat po svojoj skromnosti i posvećenosti socijalnoj pravdi. Tečno je govorio španski, italijanski i nemački jezik. Tokom svog pontifikata, zalagao se za reforme unutar Crkve i naglašavao važnost milosrđa i brige za siromašne.

Franja se isticao i po međunarodnoj vidljivosti kao pape i posvećenosti međureligijskom dijalogu.

Imao je tolerantan stav prema članovima LGBT+ zajednici i bio veliki kritičar neobuzdanog kapitalizma, konzumerizma i preteranog razvoja.

Zalagao se za borbu protiv klimatskih promena, za univerzalno ukidanje smrtne kazne nazivajući je suštinskim zlom.

Papa Franja je kritikovao porast desničarskog populizma, pozivao na dekriminalizaciju homoseksualizma, pomogao je da se obnove potpuni diplomatski odnosi između SAD i Kube, pregovarao o sporazumu sa Kinom kako bi se definisao koliki uticaj tamošnja Komunistička partija ima u imenovanju kineskih biskupa.

Budući da je imao manje formalan pristup papstvu od svojih prethodnika, boravio je u pansionu Svete Marte umesto u Apostolskoj palati, zvaničnoj rezidenciji poglavara Rimokatoličke crkve.

Uprkos nekoliko zdravstvenih izazova, uključujući operaciju debelog creva 2021. godine i kile 2023. godine, kao i povredu desne nadlaktice nakon pada u svojoj rezidenciji u januaru 2025. godine, papa Franja je u svojoj autobiografiji izjavio da je zdrav i da ne planira da se povuče sa mesta poglavara Rimokatoličke crkve.

Početkom meseca oboleo je od akutnog bronhitisa zbog kojeg je 14. februara smešten u bolnicu u Rimu, nakon čega je posle više mesec dana pušten. Od tada je provodio vreme u svojoj rezidenciji.