Štampa na nemačkom piše da je režim Aleksandra Vučića u nevolji, ali da je ishod pobune u Srbiji još otvoren. To što studenti nemaju lidere i izbegavaju nepopularnu opoziciju je snaga pokreta – ali dugoročno i slabost.

okom vikenda su brojni nemački mediji izvestili oprotestima i blokadi mostova u Novom Sadu. Agencija KNA prenela je da je i pop-ikona Madona podržala srpske studente, dok javni servis rbb piše o skupovima solidarnosti koji su održani i u Berlinu.

U štampi ima i opširnijih analiza i komentara. Pod naslovom „Načeta autokratija“, berlinski Tagescajtung donosi komentar u kojem piše da su protiv vlasti u Srbiji ustali studenti i široki slojevi društva, i to ne samo u velikim gradovima.

„Aleksandar Vučić više ne može da mobiliše svoje ljude kao ranije. Ne pali više argument da se protestima upravlja iz inostranstva“, piše levičarski list.

Navodi se da ljudi u Srbiji upravo ne mogu da računaju na podršku spolja, u vreme kad su liberalne demokratije u defanzivi, a Vučić može da računa na podršku autokrata poput Orbana i Putina.

„I dalje je upitna balkanska politika Evrope i Nemačke. Po cenu litijuma, Berlin i Evropa su spremni da podrže Vučića“, piše list, dodajući da se u Srbiji vidi faktor stabilnosti iako Srbija pod autokratskom kontrolom to ne može biti.

List Rajniše post piše da se, pod utiskom dolaska Donalda Trampa u Belu kuću, slabo primećuje da postoji i suprotni trend – ljudi ustaju protiv autokrata, recimo u Srbiji, Slovačkoj i Mađarskoj.

Primer Srbije, navodi se, demonstrira „pogubne posledice ukidanja podele vlasti u autoritarnoj i korumpiranoj partijskoj državi“.

Dopisnik lista iz Beograda podseća da je cena renoviranja Železničke stanice u Novom Sadu „narasla“ sa 3,5 na 16 miliona evra, te da je otvarana svečano – bez upotrebne dozvole. A onda je pala nadstrešnica pa su izbili protesti.

„Deluju bespomoćno Vučićevi pokušaji da koktelom pretnji i ustupaka malo umiri besne sugrađane“, piše list.

„Ohrabreno protestima, sve više Srba prevazilazi strah od represalija autokratskog režima ili gubitka radnog mesta. Sa demonstracijama se solidarišu čak i godinama tlačeni državni službenici poput sudija, nastavnika i novinara državnog emitera RTS koji kontroliše SNS.“

U tekstu se zaključuje da se Vučić i SNS neće „dobrovoljno odreći zlatne koke“, ali da deluje da je ovo početak kraja autokratskog režima.

Tim pitanjem – kuda vode protesti – bavio se i Frankfurter algemajne cajtung u nedeljnom izdanju. List prenosi da mnogi polažu nade u ove proteste baš jer ih, za razliku od ranijih, ne vodi neomiljena opozicija.

„Nema imena i lica koja bi javnost povezala sa vođstvom protesta. Zato je huškačkim medijima nemoguće da slede uobičajenu taktiku. Kada bi se prethodnih godina u političkoj areni pojavio iole izgledan rival da ugrozi Vučićevu moć, scenario je uvek bio sličan: štampa, portali i televizije otpočinjali bi kampanju blaćenja, često potkrepljenu dokumentima tajne službe“, piše list.

„To sa studentima do sada nije moguće. Pokret počiva na skupovima po principu direktne demokratije“, opisuje list plenume. „Neki posmatrači doduše primećuju da bi sadašnja snaga pokreta dugoročno mogla da bude njegova najveća slabost.“

U sličnom tonu je tokom vikenda pisao najveći švajcarski list, Noje cirher cajtung. Svi scenariji su na stolu, ali je „neporecivo da će se u jednom trenutku izduvati momentum na srpskim ulicama ukoliko ne bude pretočen u političku strategiju“.

„Koliko god da su prodorni zahtevi protesta, pitanje je procene kada su oni ispunjeni. Distanciranje od diskreditovane institucionalne politike je snaga pokreta, ali dugoročno njegov problem“, piše ciriški list.

Nedeljnik Špigel objavio je kratak intervju sa Vedranom Džihićem sa austrijskog Instituta za međunarodnu politiku koji takođe ističe da je novo što studenti ne dopuštaju da proteste preuzme opozicija, ali da je ključno pitanje nešto drugo:

„Režim neguje priču koja je smesa pretnji, obećanja mira, nacionalnog patosa i upozorenja na kriminalnu opoziciju. Još ima ljudi prijemčivih za te poruke. Samo vladajuća SNS ima 800.000 članova, maltene u svim opštinama ima apsolutnu kontrolu. Kardinalno je pitanje u kojoj meri je režim spreman da upotrebi nasilje“, kaže Džihić.