asprava o nošenju marama u nemačkim školama nije od juče. Pa ipak, ta tema ponovo je uzburkala strasti. Činilo se da je to pitanje razjašnjeno 2015. godine, kada je Ustavni sud Nemačke presudio da je paušalna zabrana nošenja marame za učiteljice, nastavnice i profesorke nespojiva s verskim slobodama, koje su zagarantovane ustavom.

Devet godina kasnije, najviši nemački sud ponovo mora da se bavi tom večitom političkom i društvenom temom: Jedna „sutkinja-volonterka“, u stručnom žargonu porotnica (Schöffin), koja nosi maramu, podnela je tužbu. Izabrana je na tu funkciju 2023. godine, ali joj je, prema odluci Višeg suda u Hamu u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, zabranjeno da obavlja tu dužnost.

U sudnici je marama za porotnice zabranjena. Obrazloženje: porotnica ne sme da nosi verske simbole tokom suđenja, jer time krši državno načelo neutralnosti. Istovremeno, sud ju je izričito oslobodio optužbe za nedolično ponašanje. Ali, Viši sud u Hamu je bio u dilemi. Spomenuo je „sukob ustavno zaštićenog verskog izražavanja s državnim načelima neutralnosti prilikom obavljanja dužnosti porotnice“.

Odbijena porotnica je tokom saslušanja tvrdila da nošenje marame ne znači izražavanje verskog stava ili svetonazora, već da je nošenje marame za nju verska dužnost. Porotnica, koja nosi maramu bi, kako je rekla, odražavala raznolikost društva i pluralizam, a to bi, smatra, povećalo stepen prihvatanja sudskih presuda.