Planirano je da to košta 45 milijardi evra i traje do 2030. godine. Istovremeno, to znači da će mesecima biti potpuno zatvorene mnoge važne pruge u Nemačkoj izveštava Dojče vele.

• Prvo na redu pruga usred zemlje: Frankfurt - Manhajm

Prva na redu je oko 70 kilometara dugačka pruga između Frankfurta na Majni i Manhajma - čije saniranje će koštati oko 1,3 milijarde evra.

Izgrađena je sredinom 19. veka, mnogo toga se često kvari, pa ne može brzo da se vozi i zato kasni skoro svaki voz koji tuda prolazi, a to onda utiče na železnički saobraćaj širom zemlje. U Nemačkoj je ova pruga poznata pod imenom „Ridban“.

„Nigde u Nemačkoj infrastruktura nije toliko opterećena. Na toj trasi dnevno saobraća oko 300 vozova u lokalnom, putničkom, međunarodnom i teretnom saobraćaju. Ridban je prvi korak na našem putu ka mreži visokih performansi“, kaže Bertold Huber, član uprave Dojče bana zadužen za infrastrukturu.

Na celoj trasi biće zamenjena električna kontaktna mreža (140 km), zatim oko 117 kilometara šina, dakle skoro na celoj trasi u oba pravca, kao i šljunak i 152 skretnice. Radiće se i na 20 stanica, obnavljaće se signalizacija i poboljšavaće se zaštita od buke.

• Aerodrom Frankfurt neće biti dosupan vozom

Trasa će biti potpuno zatvorena najmanje pet meseci, što će uticati na kompletan železnički saobraćaj, uključujući međunarodne tranzitne vozove.

Važno i za putnike avionom: tokom radova neće biti direktnih linija vozom do najvećeg nemačkog aerodroma u Frankfurtu na Majni.
Od sredine jula do sredine avgusta, brza pruga između Kelna i Frankfurta, biće zatvorena, a vozovi preusmereni.

Na alternativnim rutama putovanje vozom će trajati znatno duže. Hiljade putnika moraće da koristi autobuse. Savezni ministar saobraćaja Folker Vising (FDP) kaže da je to „zamenski autobuski prevoz deluks“:

„To će biti visokokvalitetno opremljeni autobusi, s toaletima, bežičnim internetom i tako dalje, kako bi se putnici osećali udobno tokom tih pet meseci.“  Ova izjava podrazumeva i da takav komfor u Nemačkoj – nije uobičajen.

• Sledeće godine pruga Hamburg - Berlin

Prema planovima nemačke železnice 2025. će biti zatvorena i sanirana trasa od oko 280 kilometara između dva najveća grada u Nemačkoj - Hamburga i Berlina.

Sa 30.000 putnika dnevno, to je najprometnija direktna železnička veza duge relacije između gradova na kojoj dnevno saobraća oko 230 regionalnih, međunarodnih, putničkih i teretnih vozova.

Takođe, 2025. trebalo bi da bude sanirana trasa između Emeriha i Oberhauzena prema holandskoj granici.

• Sve veći problem sa kašnjenjem; pitanje ugleda i para

U međuvremenu i vrpaci znaju da - nemački vozovi kasne kao nikada do sada. Samo  prošle 2023. kasnilo je više trećine vozova na dužim relacijama – što je novi negativni rekord za železnicu koja je nekada bila uzor za tačnost.

Često se dešava da vozovi zbog velikih kašnjenja ni ne stignu do krajnje destinacije - završe putovanje na nekoj od ranijih stanica. Naime, ti vozovi ne ulaze u statistiku o vozovima koji kasne. Da je drugačije, statistika bi bila još gora.

Ako voz kasni više od 60 minuta, što je čest slučaj, putnici mogu da traže povraćaj dela cene karte. Dojče ban je tako 2023. morao da nadoknadi 133 miliona evra, a to je 43 odsto više nego prethodne godine.

• Finansiranje i budućnost Nemačke železnice

Dojče ban je 2023. iz sopstvenih sredstava investirao rekordnih 7,6 milijardi evra. Međutim, većina infrastrukture je toliko zastarela da više ne može da se popravlja. Većina opreme nije upotrebljiva za digitalno upravljanje železničkim saobraćajem, koji bi u budućnosti trebalo da bude standard. Dakle, saniranje železnice je neophodno iz više razloga.

Pritom je finansijsko stanje Dojče bana - koji je u vlasništvu države - veoma loše. Nakupilo se dugova - ukupno oko 34 milijarde evra.

Problem je sledeći: Savezna vlada i pokrajine moraju da štede, jer su prezaduženi. Prema trenutnom stanju, pomenutih 45 milijardi evra potrebnih Dojče banu za sanacione planove nije potpuno obezbeđeno. Savezna vlada obećala je samo 30 milijardi evra.

Osim toga, ako železnica želi da bude pouzdanija i efikasnija, saniranje postojećih trasa nije dovoljno. Postojeća mreža je preopterećena, dodatni vozovi bi mogli da saobraćaju samo preko novoizgrađenih trasa. Kako će se sve to realizovati, s obzirom na štednju – to trenutno niko ne zna.