F lorens Stivens, poznatu kao Flora, njen supružnik je poslednji put video 3. avgusta 1975. 36-godišnjakinja je bila aktivna i zdrava mlada žena, koja je uživala u životu punim plućima. Zakazivanje kod lekara nije bilo ništa ozbiljno – osetila je prve znake gripa i želela je da obavi rutinski pregled.

Pa ipak, najšokantniji i najtragičniji slučajevi nestanka se često dešavaju kada ljudi to najmanje očekuju; kada se osećaju najbezbednijim. U svetu ispunjenom neizvesnošću, takve misterije služe kao oštri podsetnici na nepredvidljivost života. Porodice su ostavljene u potrazi za odgovorima, a zajednice u neverici.

• Pronađena posle 42 godine

Flora je pronađena posle 42 godine, a ovo otkriće privuklo je široku pažnju javnosti.

Policija je prvi trag koji je doveo do Flore dobila zahvaljući kolegi u njujorškoj policiji koji je radio na davno zaboravljenim slučajevima. Neko je koristio njen broj socijalnog osiguranja u Masačusetsu.

Na kraju, detektiv je pronašao broj skoro 400 kilometara daleko do ustanove za pomoć u životu u Lovelu, severno od Bostona.

Tamošnje osoblje je potvrdilo da broj pripada Flori Haris. U ustanovi je živela od 2001. godine. Propraćeno policijskom fotografijom nasmejane žene u invalidskim kolicima sa plišanim medvedićem u krilu i pored blistavih detektiva.

Um 78-godišnje žene pomutila je demencija. Ali prepoznala je brinetu sa blagim osmehom na izbledeloj slici iz 1970-ih koju su joj pokazali detektivi.

„Ja“, izgovorila je žena glasom jedva iznad šapata.

Slika je pomogla istražiteljima koji su posetili ustanovu za pomoć u smeštaju u blizini Bostona da potvrde da su konačno pronašli Floru Stivens. Bila je sobarica koja je plaćala 2,25 dolara na sat u najvećem hotelu u njujorškom Katskilsu kada je jedne letnje noći 1975. ostavljena u bolnici i nestala.

Ali ushićenje je bilo pomešano sa misterijom. Gde je otišla i šta je radila sve te godine? Da li je trčala? Od čega? Istražitelji su uspeli da sastave deo vremenskog okvira, uključujući boravak u drugim ustanovama za negu. Ali sa stanjem žene i protokom vremena, mnogi drugi detalji možda nikada neće biti poznati.

„Da budem iskren, mislim da nikada nije želela da bude pronađena“, rekao je Festus Mbuva, bivši radnik u ustanovi u Bostonu koji je deceniju pomagao da se brine o njoj. "Možete reći da se nešto dogodilo u njenoj prošlosti u čemu nije želela da učestvuje."

• Šta je radila 42 godine?

Florens "Flora" Stivens bila je među stotinama hotelskih radnika koji su jednom svakog leta poplavili ovo područje prepuno jezera severno od Njujorka. Radila je nekoliko leta u Konkordu, prostranom letovalištu sa više od 1.200 soba koje se smatralo draguljem Ketskilsovog boršč pojasa.

Konkordova prijava za posao iz 1975. godine, na kojoj je urednom kurzivom potpisana "gospođa Flora Stivens", kaže da je išla u srednju školu na manje od dva sata vožnje u Jonkersu.

Čovek koga je navela kao svog muža, Robert Stivens, takođe je radio tamo, mada nije jasno šta je tamo radio. Policija nije potvrdila da su zaista bili u braku. Njena prijava ne sadrži broj telefona ili lokalnu adresu. Navela je adresu u Sijetlu.

• Prepoznala je sebe na fortografiji

Detektivi Morgan i Clouse uputili su se mali gradić bliz Bostona gde je bila smeštena. Nisu uspeli da nađu žive rođake. Ali došli su naoružani fotografijama za koje su se nadali da će izazvati uspomene.

Ovo je, očigledno, bio dobar dan. Prepoznala je svoju sliku i sliku Roberta Stivensa - izgovorila je reč "Robert". Takođe joj je prikazana razglednica Konkorda sa srećnim parom pored bazena u prvom planu.

"Ona kaže, 'Vau!'", rekao je Morgan. "Ne bi pustila tu fotografiju."

Šta se desilo je ostalo zaključano u njenom umu.

Dok je policija uspela da zatvori slučaj nestale osobe, izgledi za otkrivanje više nisu jasni.

Robert Stivens je umro 1985. Konkord je zatvoren 1998. Bolnica u koju je Flora Stivens ostavljena je napuštena. A žena u centru misterije malo toga otkriva.

"Većina tajni je zaključana unutar Flore“, rekao je Morgan. "I mislim da ih nikada nećemo dobiti."