re mesec dana prijem Kosovau Savet Evrope, najviše međudržavno evropsko telo za ljudska prava, činio se nadohvat ruke. Ogromnom većinom od 82 odsto poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu izglasali su prijem.

Ali, uprkos jasnom glasanju, Kosovo ovog petka (17.05.) još nije na dnevnom redu godišnjeg Saveta ministara spoljnih poslova.

Ključne zemlje Francuska, Italija i Nemačka iz takozvane Kvinte osporavaju prijem.

Razlog što Kosovo verovatno neće postati članica Saveta Evrope je tačka u takozvanom dijalogu o normalizaciji između Srbije i Kosova koja se odnosi na Zajednicu srpskih opština.

Kosovske vlasti se boje da bi ona mogla da postane neka vrsta države u državi. Aludirajući na Republiku Srpsku u BiH, na Kosovu se govori o opasnosti od „bosnizacije“ Kosova, odnosno trajne paralize i podele zemlje.

• Kosovo će i dalje čekati na prijem u Savet Evrope

„Ova epizoda je primer za gubitak zapadnog poverenja u Prištinu“, ocenjuje švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ) u članku o tome kako je za sada propao prijem Kosova u Savet Evrope.

Navodi se da je dugo delovalo kako je vraćanje crkvene zemlje manastiru Dečani bilo poslednji uslov. Ali onda su zapadne zemlje – Nemačka, Francuska, Italija – podsetile Kosovona formiranje Zajednice srpskih opština.

Prošle sedmice je Priština navodno popustila u poslednjem trenu, i obećala da će poslati sopstveni nacrt statuta ZSO na proveru Ustavnom sudu u Prištini.

No, ambasade zapadnih zemalja odgovorile su da to nije dovoljno – traže se konkretni koraci u osnivanju ZSO koja je dogovorena pre punih jedanaest godina.

U zapadnim ministarstvima spoljnih poslova, piše NZZ, „ubeđeni su da se Aljbin Kurti mrda samo pod velikim pritiskom“.

„Zajednica opština zapravo nema nikakve veze sa Savetom Evrope, ona je predmet pregovora Kosova i Srbije. Tu Zapad po svaku cenu želi napredak. Kurti pak nema poverenja u taj proces i umesto toga pokušava da drskim soliranjem dovede Srbiju pred svršen čin“, beleži ciriški list.

U to spada, dodaje NZZ, ukidanje srpskog dinara ili nedavna zabrana patrijarhu Porfiriju da uđe na Kosovo.

„Time Kurti ne minira samo Beograd, već redovno i zapadne saveznike koji, naposletku, u vidu Kfora garantuju bezbednost zemlje. Početkom godine je svoju frustraciju time posebno jasno izrazio Vašington“, dodaje ugledni švajcarski list.

U tekstu se ocenjuje da su takve nesuglasice ogroman problem za Kosovo koje je veoma upućeno na međunarodnu podršku.

„Sa druge strane, tvrdom linijom prema Kosovu i Zapad ulazi u rizik da probudi utisak kako meri različitim aršinima“, ocenjuje list.

Podseća se da se Srbija zapravo obavezala da neće blokirati prijem Prištine u međunarodne organizacije, a da predsednik Aleksandar Vučić radi upravo to.

„A ukoliko se kod Zajednice opština stvarno radi o zaštiti Srba na Kosovu, onda bi ionako sve strane trebalo da se založe za brzi prijem u Savet Evrope. Kao građani jedne članice, predstavnici manjina bi tako mogli da brane svoja prava i pred Evropskim sudom za ljudska prava“, zaključuje NZZ.