odinama su lekari u Americi ?inili malo ili ništa da spasu ?ivote prevremeno ro?enih beba. Ipak, postojalo je jedno mesto gde su roditelji u nevolji mogli da se obrate za pomoc?! Ironi?no, nalazilo se na Koni Ajlendu, usred zabavnog parka. Ovde je jedan ?ovek spasao hiljade ?ivota i na kraju promenio tok ameri?ke medicine.

On je od 1903. do 1943., predstavljaju?i se kao doktor izlagao prevremeno ro?ene bebe u zabavnim parkovima. Ono što danas zvu?i nehumano imalo je ozbiljnu pozadinu.

Poznat kao "doktor inkubator", Martin Artur Kuni (Martin Arthur Couney, ro?en kao Michael Cohen, 1869 – Mart 1, 1950) bio je odgovoran za spašavanje preko 7.000 prevremeno ro?enih beba tokom svog ?ivota.

Po?etkom 1900-ih, mnogi eugeni?ari propagirali su ideju da su prevremeno ro?ene bebe osu?ene da umru i da nisu vredne truda da se spasu.

Me?utim, Kuni se suprotstavio ovom stavu svojom jedinstvenom izlo?bom. Inspirisan upotrebom inkubatora za kokoši na Svetskom sajmu u ?ikagu, shvatio je potencijal inkubatora da vrate krhku novoro?en?ad sa praga smrti.

Martin Kuni je imao drugo mišljenje. Verovao je da, uz pravu negu, i ove bebe mogu da odrastu i kasnije vode sasvim normalne ?ivote. Tako je postao neo?ekivani pionir ?itave jedne grane medicine!

Martin Kuni nije bio profesor na velikom univerzitetu. Nije bio neki slavni hirurg. Bio je nema?ko-jevrejski imigrant koji je toliko ?esto menjao pri?u o svom obrazovanju da je sve do danas ostala misterija da li je uopšte i bio lekar. Zbog ekscentri?kih pogleda na medicinu i svojih stavova nau?ni establišment ga je izbegavao, a ve?ina kolega gledala kao na šarlatana.

Ali, za roditelje dece koju je spasao, kao i za milione ljudi koji su hrlili da vide njegov rad - Martin Kuni bio je ?udotvorac.

•     “Ceo svet voli bebe”  kao reklamni slogan

U ranim godinama 20. veka posetioci Koni Ajlenda mogli su da vide neke prili?no bizarne atrakcije - pripadnike plemena prevezenog sa Filipina, “selo patuljaka”, rekonstrukciju Burskog rata od hiljadu vojnika uklju?ujuc?i prave veterane sa obe strane… Ipak, tokom 40 godina, od 1903. do 1943. najpoznatiji ameri?ki zabavni park tako?e je bio poprište jedne istinske borbe na ?ivot i smrt.

?itava postavka danas deluje nadrealno piše Istorijski zabavnik

“Inkubator za bebe” Martina Kunija bila je jedna od glavnih atrakcija Koni Ajlenda. “Ceo svet voli bebe” glasio je natpis iznad ulaza. Unutra, prevremeno ro?ena deca namerno obu?ena u preveliku ode?u kako bi se naglasila njihova si?ušnost, borile su se za ?ivot uz pomo? malog tima posve?enog medicinskog osoblja. Da biste videli bebe, morali ste da platite 25 centi, a zaštitna ograda je spre?avala posetioce da se previše pribli?e “eksponatima” u inkubatorima.

• Šta je doktor Kuni zapravo radio?

Nakon dolaska u Ameriku Kuni je rešio da znanja ste?ena u Evropi primeni u Americi, istina, na krajnje nekonvencionalan na?in. Uvezao je najsavremenije inkubatore iz Francuske koja je u to vreme va?ila za lidera u nezi prevremeno ro?ene dece, zakupio parcelu na Koni Ajlendu i pozvao roditelje da pomo? za svoje prevremeno ro?ene bebe potra?e kod njega.

Zaposlio je tim medicinskih sestara i doktora koji je ?iveo na Koni Ajlendu u ovoj neobi?noj mešavini poljske bolnice i cirkuske šatre i danono?no brinuo o svojim malim pacijentima. I - posao je krenuo!

Svaki inkubator je bio visok oko jedan i po metar, napravljen od ?elika i stakla i stajao je na nogarima. Kotao za vodu sa spoljašnje strane snabdevao je toplom parom cev koja je prolazila ispod prostirke na kojoj je le?ala beba, a postojao je i termostat koji je regulisao temperaturu. Druga cev je dovodila sve? vazduh u inkubator, prvo prolazec?i kroz dupli sloj vune koji je slu?io za filtriranje ne?isto?e. Na vrhu, ure?aj nalik na dimnjak sa rotirajuc?im ventilatorom izduvavao je iskoriš?en vazduh iz inkubatora.

Tehnike koje je Kuni primenjivao bile su veoma napredne za njegovo vreme. Insistirao je na dojenju i bio veoma strog po pitanju ?isto?e. I druge metode koje je sprovodio bile su revolucionarne! Vec?ina lekara je verovala da kontakt sa prevremeno ro?enim bebama treba svesti na minimum kako bi se smanjio rizik od infekcije. Kuni je ohrabrivao svoje medicinske sestre da vade bebe iz inkubatora, da ih grle i ljube, veruju?i da pokazivanje naklonosti mo?e da pomogne u borbi za ?ivot malih pacijenata.  

Uprkos neospornom uspehu i ?injenici da je spašavao ?ivote onih o kojima drugi nisu hteli ni da razmišljaju, de?ije dobrotvorne organizacije, lekari i zdravstveni zvani?nici jako su negativno gledali na Kunijevu praksu, navode?i da iskorišc?ava bebe i ugro?ava njihove ?ivote zarad li?nog boga?enja. Redovno je bilo pokušaja da se njegova praksa ugasi.

Ali kako je vreme prolazilo, Kunijev rekord u spašavanju ?ivota i njegova upornost po?eli su da privla?e i pristalice iz sveta “mejnstrim” medicine. Godine 1914, dok je izlagao u ?ikagu, Kuni je upoznao lokalnog pedijatra D?ulijusa Hesa koji ?e kasnije postati postao poznat kao “otac ameri?ke neonatologije”. Bio je to po?etak velikog prijateljstva i va?ne profesionalne veze. Njih dvojica su zajedno predstavili inkubator za bebe na Svetskom sajmu u ?ikagu 1933/34.

I drugi lekari su vremenom “spustili loptu”. Zapravo, dobar deo njih je po?eo da prevremeno ro?ene bebe šalje kod Kunija. Bila je to neka vrsta prec?utnog priznanja kvaliteta nege koju su bebe dobijale u njegovoj ustanovi.

Bolnice u Americi bile su spore u uspostavljanju sopstvene namenske ustanove za prevremeno ro?ene. Prva na isto?noj obali stigla je u Njujork tek 1939. 36 godina nakon što je Kuni doveo svoju “atrakciju” na Koni Ajlend.

Martin Kuni je na svoj posao gledao dvojako - ne samo da je spašavao ?ivote prevremeno ro?enih, ve? je bio i njihov advokat i glasnogovornik. Dr?ao je predavanja recitujuc?i imena slavnih ljudi koji su ro?eni pre vremena, a koji su u ?ivotu postigli velike uspehe poput Marka Tvena, Napoleona, Viktora Igoa, ?arlsa Darvina, ser Isaka Njutna...

Svoju malu bolnicu za pomo? bebama vodio je pune ?etiri decenije na Koni Ajlendu, a sli?nu je kasnije otvorio i u Atlantik Sitiju. Tokom godina, putovao je sa svojom “atrakcijom” i u druge zabavne parkove, kao i na svetske sajmove i izlo?be širom Amerike. U karijeri dugoj skoro pola veka, procenjuje se da je spasao oko šest i po hiljada beba sa stopom uspeha od 85 posto.

• Kontroverza koja traje

Nasle?e ovog ?oveka i danas je kontroverzna tema u medicinskim krugovima oko koje lekari imaju suprotstavljena mišljenja. Sa druge strane, mnoge Kunijeve "bebe" nemaju te dileme i ponosno govore u njegovu odbranu.

- Martin Kuni je bio neverovatan ?ovek. Trebalo bi da bude poznat po onome što je uradio. Spasao je hiljade nas - ka?e Kerol Bojs Hajniš koja je nakon što je prevremeno ro?ena 1942. odvedena u Kunijevu ustanovu u Atlantik Sitiju, a prenosi BBC.

Još uvek ima ogrlicu od roze perli sa svojim imenom koju je dobila u inkubatoru.

- Bez Martina Kunija ne bih imala ?ivot. Niko drugi nije pokušao ništa da me spase - ka?e druga beba, Bet Alen, koja je ro?ena tri meseca prerano u Bruklinu 1941.

Kada je lekar predlo?io roditeljima da je odvedu na Koni Ajlend, njena majka je odbila, insistirajuc?i da njena c?erka nije "nakaza". Kuni je li?no došao u bolnicu i ubedio roditelje da mu dozvole da se brine o njoj. Kasnije su je za svaki Dan o?eva vodili da vidi i njega. Kada je doktro umro, 1950. godine, cela porodica je prisustvovala sahrani.

- Danas bi se smatralo neeti?kim izlagati prevremeno ro?ene bebe i naplac?ivati posetiocima sajmova da ih vide, ali morate da shvatite to vreme. Danas, kada se pojavi nova tehnologija, mi radimo nasumi?na kontrolna ispitivanja. Oni to tada nisu imali, tako da su predstave ove vrste bile na?in da se demonstrira korist korišc?enja inkubatora i prikupi novac... Mnogo dugujemo Kuniju i poslu koji je obavljao - zakljujuje doktor Ri?ar Šanler, direktor neonatalnog centra pri “Cohen Children's Medical” bolnici u Njujorku.

Inkubatori su uvek bili besprekorno ?isti. Kuni je zaposlio kuvara da pripremi hranljive obroke za sve dojilje, a ako bi ih otkrio da puše ili piju alkohol, odmah bi ih otpuštao.

U ?elji da se distancira od cirkuskog karaktera Koni Ajlenda, Kuni je naglašavao da je njegova ustanova zapravo minijaturna bolnica, a ne atrakcija. Sestre su nosile uštirkane bele uniforme, a on i ostali doktori odela i lekarske bele mantile.

Ovakva briga o prevremeno ro?enim bebama bila je skupa. Godine 1903. koštala je oko 15 dolara (što je oko 405 dolara danas) po detetu, po danu. Najve?i broj roditelja koji su dolazili da po pomo? na Koni Ajlend taj iznos nikada ne bi mogao da plati.

Ali, Kuni nije tra?io ni cent za medicinsku negu svojih pacijenata - umesto mama i tata, pla?ala je javnost! A narod je hrlio u tolikom broju da je doktor mogao da pokrije sve troškove, daje osoblju jako dobre plate i ima dovoljno novca da po?ne da planira otvaranje sli?nih “atrakcija” i na drugim mestima. Vremenom, Martin Kuni je zapravo postao veoma bogat ?ovek.  

• Biznismen ili spasilac?

Do trenutka kada je njegova izlo?ba na Coney Islandu zatvorila svoja vrata 1943. godine, gotovo sve bolnice u Americi su uklju?ile upotrebu ovih ure?aja za spašavanje ?ivota.