Srpske Internet Novine - BEZ UVREDE I BEZ CENZURE - O čemu Srbija ćuti mi nećemo
Ekspres vesti osnovane su 2014. godine i od tada su postale jedan od vodećih novinskih portala u Srbiji.
Belgijski bankar Alfred Levenštajn bio je treća najbogatija osoba na svetu kada je navodno ispao iz svog privatnog aviona 4. jula 1928. u bizarnoj "nesreći" koja i danas zbunjuje stručnjake za avijaciju.
Nestanak Alfreda Levenštajna jedna je od najzbunjujućih misterija u modernoj američkoj istoriji. Treći najbogatiji čovek na svetu, bankar rođen u Belgiji, kao da je sišao sa naslovnih strana magazina koji propagiraju bogatstvo i zlatno doba.
Međutim, godinu dana pre nego što je berzanski krah 1929. doveo do Velike depresije, on je nestao tako što je navodno ispao iz aviona.
Tog 4. jula 1928. Levenštajn se ukrcao u svoj privatni avion i otišao sa aerodroma Krojdon u Engleskoj da bi se vratio u Brisel. Bio je to rutinski put na koji je često odlazio sa svojim osobljem. Tokom leta, Levenštajn je ustao da ode do toaleta, da bi navodno "pogrešio vrata" i izašao pravo iz aviona.
Levenštajnov pilot, mehaničar i četiri druga putnika navodno nisu bili svesni šta se dogodilo sve dok njegov sekretar Artur Hodžson nije otkrio da zadnja vrata lepršaju na vetru, ali misterija šta se zaista dogodilo Alfredu Levenštajnu ostaje nerešena do danas.
Rođen 11. marta 1877. godine, Alfred Leonard Levenštajn dolazio je iz duge loze bankara plave krvi. Poučen od svog oca Bernarda, nemačko-jevrejskog finansijera, osnovao je bankarski koncern sa sedištem u Belgiji koji je ciljao na zemlje u razvoju širom sveta.
Snabdevajući zemlje trećeg sveta elektroenergetskim objektima, Levenštajn je zaradio bogatstvo. Ulagao je u robu poput sintetičke svile tačno pre nego što su cene te sirovine naglo porasle. Sa strašću za vazduhoplovstvo i stotinama letova iza sebe, Levenštajn je kršten kao "leteći bankar" Belgije.
Kada je izbio Prvi svetski rat, Levenštajn je postao jedan od najmoćnijih ljudi u Evropi. To je bilo očigledno kada je, nakon što je belgijska vlada otišla u egzil kao neutralna zemlja nakon nemačke invazije, Levenštajn ponudio 50 miliona dolara bez kamate - da sam otkupi sav dug zemlje.
Pošto je ponuda odbijena, preselio se u Englesku i otvorio holding kompaniju 1926. Samo jedna investicija tokom burnih '20-ih donela mu je više od milion dolara. Bio je toliko moćad da su ga konsultovali šefovi država, a britanska vlada ga je odlikovala.
Alfred Levenštajn je takođe postao poznat kao "misteriozni čovek Evrope" i "belgijski Deda Mraz". Njegova privatna ergela prenupa punokrvnih konja pobedeđivala je na mnogim prestižnim trkama, a neposredno pre smrti, zvanično treći najbogatiji čovek je navodno imao na umu profitabilne poslove u Americi.
"Uvek sam koristio ono što se naziva američkim metodama. Volim američku energiju i američku efikasnost. Na mnogo načina moje je gledište slično onom jednog američkog biznismena - zato volim da se njima sarađujem i da se osećam kao kod kuće u njegovoj zemlji", rekao je jednom prilikom Levenštajn.
Pre smrti Alfreda Lovenštajna, prijatelj kraljeva i kolosalno bogati tajkun kontrolisao je plantaže kaučuka u Kongu, imanja uglja u Nemačkoj i bio je glavni akcionar u belgijskom železničkom sistemu.
Alfred Levenštajn je otputovao za Brisel 4. jula. U avionu su bili njegov pilot Donald Dru, mehaničar Robert Litl, sobar Fred Bakster, sekretar Artur Hodžson i sekretarice Eilin Klark i Paula Bidalon. Poleteli su oko 18 časova.
Avion je bio iznad Lamanša na visini od oko 12 hiljada metara kada se Levenštajn izvinio kako bi otišao do toaleta. Nikada se nije vratio iz zadnjeg dela aviona, a kada je otkriveno njegovo odsustvo, Dru je odmah prinudno sleteo na plažu u blizini Denkerka.
Odmah je stigla francuska vojska, avion je zaplenjen, a svih šest putnika ispitano. Britansko ministarstvo vazduhoplovstva sprovelo je testove na avionu 12. jula, zaključivši da bi bilo nemoguće otvoriti zadnja vrata na avionu u letu bez upotrebe velike snage.
Levenštajnovo telo je izvučeno iz vode u blizini Bulonja nedelju dana kasnije. Identifikovano po ručnom satu, na telu nije bilo tragova borbe. Postojala je fraktura lobanje i slomljene kosti ali te povrede su pripisane udaru o vodu, a smrt je proglašena nesrećnim slučajem.
Ipak, proširile su se teorije da je ubijen po nalogu svojih naslednika ili da je izvršio samoubistvo pre nego što je njegovo carstvo propalo.
"Čak i ako pretpostavimo da je izgubio nekoliko desetina miliona franaka, to nikada ne bi uticalo na njega da skoči", tvrdio je jedan od Alfredovih prijatelja.
Zloslutno, nekoliko godina kasnije, Alfredov sin Robert je iz misterioznih razloga upucao jednog od svojih slugu i - takođe poginuo u avionskoj nesreći 1941. godine.
Možeš podržati ovu misiju tako što ćeš danas dati poklon našem portalu. Hoćeš li nam se pridružiti? Podeli ovu vest sa svojim prijateljima.
