Porodični trag Tuarega se meri po ženi, a ne muškarcu. Žene poseduju ''nekretnine'', odnosno privremene kuće od prirodnih materijala ili šatore, dok su razvodi i predbračni dogovori kod njih svakodnevnica.

Ženama je dozvoljeno da imaju više seksualnih partnera izvan braka i da zadržavaju svu svoju imovinu nakon razvoda.
Vrhunac sasvim posebnog položaja žene jeste činjenica da muškarac, ukoliko nije njen seksualni partner, ne može da jede pred njom.

Tuareg znači "napušten od boga".  Drugi izvori navode da možda reč dolazi po gradu Targa u južnoj Libiji. Imena kojim oni sami sebe nazivaju su Imouhar, Imouharen, Imashagen ( "slobodan narod" ) ili Kel tamasheq (oni koji govore tamasheq). Poznati naziv za njih je i "Plavi narod" , "Plavi narod Sahare" ili "Plavi narod pustinje" , koji dobijaju zbog svoje velike ljubavi prema indigo boji kojim je obojena njihova odeća

Seksualne slobode u ovom narodu su velike - muškarac može da uđe u ženinu kuću, ali na sporedni ulaz. Provodi noć sa ženom, dok se ostatak porodice pravi da to ne primećuje. Žena može da bira koliko će partnera primiti u kuću i kada će ih primiti. Ključno je da sve bude izvedeno diskretno i sa najvećim poštovanjem

Po veri su sunitski muslimani, ali im na religiju dosta utiče i drevna pred-islamska tradicija. Predstavljaju jedan od retkih muslimanskih naroda gde muškarci umesto žena pokrivaju lice. Muškarci svoje lica prekrivaju velom, koji se prvi puta stavlja u 25 godini, i posle se više nikada ne skida. Veo prekriva celo lice osim očiju. Žene ovakve velove ne nose.

Broj Tuarega je prilično teško ustanoviti - spominju se brojke od oko 100.000 do 3 miliona - ne samo zbog nomadskog načina života nego i velikih razlika među pojedinačnim plemenima.

Ulazak u ovo pleme deluje popout ulaska u neku novu eru. Njihovi običaji življenja se u većoj meri kose sa životima i verom ostalih muslimana. Ipak, kod Tuarega je veoma bitno i mora sepoštovati pravilo privatnosti. Ženu može da poseti i svako veče drugi partner, ukoliko on dolazi u njen šator po mraku a isti napušta pre svitanja.

U svojim šatorima žene su gospodarice. One nemaju ulogu kuvarice i pralje već su potpuno ravnopravni partneri. Razvodi su popularni i o njima uglavnom odlučuju žene. Pri tom one uglavnom zadržavaju šator, životinje i decu a muškarac se vraća u roditeljski dom sa svojom starom kamilom. Popularni su i predbračni ugovori kojim se vrši podela imovine u slučaju razvoda.

Za razliku od ostalih afričkih plemena, u ovom plemenu možete sresti i devojke u kasnim dvadesetim koje se još nisu odlučile na udaju i to je sasvim normalno u njihovom društvu. Muškarci se udvaraju poezijom, žene im uzvraćaju istom merom kako ih majke uče pismenosti od malih nogu. Muškarcima je zabranjena poligamija i uopšte je sramota menjanje partnerki. 

Matrijarhat se u ovom plemenu širi do praga šatora, odnosno kuća. O važnim političkim, društvenim i drugim pitanjima ipak odlučuju muškarci, međutim, naučeni da uvažavaju, obožavaju i poštuju žene, o svakoj svojoj odluci diskutuju sa ženama, majkama i sestrama i njihov savet i mišljenje im je mnoogo bitan.

Muškarac, tradicionalno ulazi u žensku grupu dok je u ostatku islamizma obrnuto. Vrhunac je običaj da muškarac, ukoliko nije njen seksualni partner, ne sme da jede pred ženom.

Antropolozi strahuju da će ovu posebnu kulturu ugušiti jak uticaj sredine kako su kod saharskih tuarega već uočili da par žena nosi hidžab. Možemo samo živeti u nadi da će ovo posebno pleme uz puno muke zadržati neki lep oblik izuzetnog uvažavanja žena.