Svi koji su poznavali Rachel Barber mislili su da će jednog dana biti velika zvezda.

Petnaestogodišnjakinja iz Melburna imala je izgled i strast da bude plesačica ili model. Bila je visoka, mlada devojka sa sjajnim smaragdnim očima. Volela je nastupati i bila je perspektivna učenica na Dance Factoryju u Ričmondu.

Izvan pozornice, Rachel je bila neočekivano sramežljiva tinejdžerka, posebno s ljudima koje nije poznavala . Imala je roditelje pune ljubavi, dve mlađe sestre, dobrog dečka.

Takođe je bila prijateljica sa devojkom po imenu Caroline Reed Robertson.

Caroline je bila četiri godine starija od Rachel.

19-godišnjakinja je bila dadilja od poverenja u kući ove porodice.

A u ponedeljak, 1. marta 1999., namamila je Rachel u svoj stan i zadavila je do smrti telefonskim kablom.

Godinu i po dana kasnije, Caroline je osuđena na 20 godina zatvora za Rachelino ubistvo nakon što je priznala krivicu na Vrhovnom sudu Viktorije.

Tek na suđenju Rachelina porodica i sud saznali su za Carolinein motiv: da ubije Rachel i delomično preuzme njen identitet.

Noć pre smrti, Rachel je primila telefonski poziv od Caroline, pokazuju sudski dokumenti. Caroline je navodno našla način da Rachel brzo zaradi 100 dolara kroz učešće u jednoj "psihološkoj studiji". Jedina začkoljica: njihov sastanak mora niti tajna. 

Rachel nije imala pojma da je ova ponuda deo unapred smišljenog i razrađenog plana. U  dnevniku otkrivenom u Carolineinu stanu , ona je detaljno opisala svoj plan.

Sledeće večeri oko 17:45 , Rachel je ostavila svoje drugove iz razreda kako bi s Caroline uhvatila tramvaj. U skladu sa svojim obećanjem da će njihove planove držati u tajnosti, Rachel nikome nije rekla kamo ide, samo da će se vratiti na tramvajsku stanicu kako bi se sastala s tatom u 18.15.

Kad su stigle u Carolinein stan, zajedno su pojele picu. Sudski dokumenti tvrde da je Rachelina pica možda bila drogirana. Caroline ju je tada uverila da malo meditira kao deo studija psihologije, tražeći od nje da razmišlja o "srećnim i lepim stvarima".

Veruje se da je tada stavila telefonski kabel oko vrata i zadavila je do smrti.

Caroline je držala Rachelino telo u stanu dva dana, skriveno u ormaru s telefonom još uvek omotanim oko vrata.

Na kraju je preselila Rachelino telo na očevo seosko imanje u Kilmoreu, gde ga je pokopala u plitkom grobu. Tamo je otkrivena gotovo dve nedelje kasnije, 13. marta 1999.

Caroline je dijagnosticiran "duboko ukorenjen poremećaj ličnosti".

U januaru 2015. Caroline je puštena iz zatvora Dame Phyllis Frost nakon što je odslužila 15 godina od svoje 20-godišnje kazne. Navodno nikada nije izrazila kajanje za svoj zločin.

I možda najjezivije od svega, Caroline je drastično promenila svoj fizički izgled dok je bila u zatvoru. Kada je Rachelina majka prvi put videla Caroline, mislila je da je to neko drugi.

Međutim, možda je najstrašnije od svega bilo ono što su istražitelji pronašli u Robertsonovom stanu nakon Barberova ubistva: zahtev za izdavanje rodnog lista na Barberovo ime. Robertson je bila toliko opsednuta Barber da je htela postati ona - i dala je sve od sebe da to učini.

Stravičan zločin inspirisao je australijski film "Ja sam ti" iz 2009.