Naravno, nisu sve maske jednake i ne predstavljaju istu zaštitu pa je tim naučnika sa Djuk univerziteta odlučio da sprovede istraživanje kako bi saznali koja je vrsta zaštitnih maski najefikasnija i omogućava najjaču zaštitu.

Testirano je 14 vrsta maski, od profesionalnih N95 maski kakve najčešće koriste zdravstveni radnici, pa do ručno pletenih maski i marama. Pri testiranju maski i širenja kapljica, naučnici su koristili jednostavnu metodu koja uključuje laserski zrak,u kutiju.

Vertikalnim širenjem laserskog zraka stvarao se tanki snoji je prolazio kroz otvore sa leve i desne strane kutije, dok se sa prednje strane nalazi otvor kroz koji su osobe koje su učestvovale u testiranju govorile.

Telefonom je otpozadi snimano svetlo na kom su se kapljice raspršile dok je osoba govorila, pa je računarski algoritam mogao da ih prebroji i zabeleži za svaku masku pojedinačno.

Prvo je sniman govor bez maske, nakon toga sa nošenjem maske, a svaka maska je testirana 10 puta.

Rezultati testa

Test je pokazao da najveću zaštitu pružaju N95 maske, a vrlo efikasnim pokazale su se i troslojne hirurške maske, kao i dvoslojne pamučne.

U testu su korišćene i druge vrste jednoslojnih pamučnih maski, kao i N95 maske sa ventilima koje su se pokazale manje efikasnim u odnosu na maske bez ventila.

Naime, ventil omogućava protok vazduha, što znači da više kapljica može proći kroz masku, tj. ventil - ona odlično štiti osobe koje je nose, ali zbog protoka vazduha i većeg broja kapljica, ugroženije su osobe koje se nalaze u blizini.

Najmanje efikasne su tzv. gaiter maske, kakve često koriste trkači, odnosno maske od flisa koje su navlače oko vrata i podižu kako bi se njima pokrili usta i nos.

Ne samo da takve maske ne smanjuju širenje kapljica, već njihovo korišćenje rezultira stvaranjem većeg broja kapljica zbog vrste materijala koja veće kapljice razbija u više manjih pa se lakše šire vazduhom.

Lošu efikasnost pri zaustavljanju širenja kapljica pokazale su i marame (bandane) i pletene maske.