Neki naučnici veruju da vitamin D može da pomogne zaraženima koronom da izbegnu najtežu kliničku sliku. Drugi pak misle da od toga nema ništa. Pouzdane studije još ne postoje.

Vitamin D igra važnu ulogu u našem telu – oko toga su naučnici saglasni. Teški manjak tog vitamina, posebno ispod vrednosti od 12 nanograma po mililitru krvi, izaziva bolno izobličavanje kostiju koje se kod male dece naziva rahitisom, a kod odraslih osteomalacijom.

Nevolja je što se tu završava konsenzus oko vitamina D među naučnicima. Nije čak sigurno ni koliko tačno tog vitamina treba telu, niti ispod koje vrednosti se može govoriti o nedostatku.

"Sunčev vitamin"

Ipak, vitamin D je u trendu. Pseudonaučna literatura o "Sunčevom vitaminu" završava na listama bestselera, a poslednjih godina se povećava i broj naučnih studija. Sada se vitamin D više ne povezuje samo sa kostima, već i sa raznim kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom tipa 2 i nekim vrstama tumora.

Nivo vitamina D raste i opada mahom pod uticajem Sunčevih zraka. Ako koža upija dovoljno UV-zraka, telo je u stanju da samo proizvede vitamin. Svega deset do dvadeset odsto neophodnog vitamina D dolazi preko ishrane.

Takav vitamin D najpre nije biološki aktivan u organizmu. On to postaje tek metaboličkim procesom kojim se u bubrezima stvara hormonski aktivna forma zvana kalcitriol, koji onda odlazi u krvotok.

Kalcitriol, smatraju naučnici, reguliše brojne procese u telu poput lučenja insulina i usporavanje rasta tumora, podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca, kao i aktivnost imunog sistema.

Bez vitamina teže sa koronom?

Analiza Univerziteta u Hohenhajmu sada povezuje manjak vitamina D, određena predoboljenja i tešku kliničku sliku usled zaraze koronavirusom.

"Postoje brojne indicije da su razne nezarazne bolesti (visok krvni pritisak, dijabetes, bolesti kardiovaskularnog ssitema, metabolički sindrom) povezane sa niskim nivoom vitamina D. Takva pridružena oboljenja, zajedno sa manjkom vitamina D koji ih često prati, povećavaju rizik od teškog razvoja kod kovida-19", piše u analizi.

"Ta tvrdnja je potpuno tačna", kaže Martin Fasnaht, načelnik odeljenje endokrinologije na Univerzitetskoj klinici u Vircburgu. On ipak dodaje da je u pitanju "čisto posmatranje da ove pojave dolaze zajedno", to jest da nisu u pitanju čvrsti naučni dokazi o kauzalitetu, da jedna pojava izaziva drugu.

Taj endokrinolog kritikuje pomamu koja je izbila oko vitamina D. Ne zato što negira njegovu važnost, već jer dosadašnje studije nisu potvrdile da vitamin D ima isceliteljsku funkciju. "Radi se samo o korelacijama koje su uočene", kaže Fasnaht.

Studije u toku

On daje jedan primer - zamislimo grupu osamdesetogodišnjaka koji su zdravi kao dren i još se bave sportom, i grupu njihovih vršnjaka koji su u staračkom domu. Kod te dve grupe bi se drastično razlikovao i nivo vitamina D, kao i očekivana dužina života. „

"Ali bilo bi previše prosto objasniti različito stanje samo nivoom vitamina D", kaže Fasnaht.

"Nivo vitamina D je zgodan pokazatelj ukoliko je neko bolestan. Ali nije više od toga", tvrdi endokrinolog.

Dok u analizi Univerziteta u Hohenhajmu piše da bi, kod osoba zaraženih koronom, smesta valjalo proveriti nivo vitamina D i podići ga ukoliko je prenizak, Fasnaht ne veruje da bi to išta donelo.

On podseća da su propali svi dosadašnji klinički pokušaji da se tok neke bolesti promeni dodavanjem vitamina D.

Fasnaht pak kaže da bi i ovde valjalo probati, jer nikada se ne zna.

"Ne želim da isključim mogućnost da određene podgrupe pacijenata mogu da profitiraju od prepisivanja vitamina D."

Brojne studije o ovoj pojavi su u toku, te bi uskoro trebalo da stignu solidnija naučna saznanja.