Nedavno objavljena studija ponudila je direktne dokaze da se naš mozak ne isključuje dok mi spavamo. Umesto toga on ponovo reprodukuje nova sećanja kako bi ih konsolidovao i pospremio.

Američki istraživački tim eksperimentisao je s dva dobrovoljca koji su pre spavanja igrali elektroničke igre pamćenja, nalik popularnom Simonu iz osamdesetih godina prošlog veka.

Ovaj uređaj stvarao je niz tonova i svetala i zahtevao od korisnika da ponove red. No, umesto rukama, učesnici su igrali svojim umom, zamišljajući kako pomeraju pokazivač prema različitim ciljevima, dodirujući odgovarajuće boje u ispravnom nizu što je brže moguće.

Istraživači su otkrili da su se neuroni zaspalih igrača i u snu ponašali po istom uzorku kao kad su igrali igru, kao da su nastavili da igraju i nakon što su zaspali.

Rezultati istraživanja koje je pokazalo da su naši mozgovi aktivni i kad spavamo i da su zauzeti organizovanjem novih sećanja, objavljen je u časopisu Cell Reports.

Prvi direktni dokazi da ljudski mozak ponavlja budna iskustva dok čovek spava, dobijeni su pilot kliničkim testiranjem u kojem je dvoje učesnika s računarom bilo povezano intrakortikalnim nizovima mikroelektroda na mozgu.

Naučnici su slične reakcije i ranije primećivali na životinjama, ali studija koju su vodili Žan-Baptist Ajhenlaub iz Opšte bolnice Masačusets i Beata Jaroševic, viša istraživačica u NeuroPace-u, to je htela da proveri i na ljudima.

‘Ne postoji puno scenarija u kojima bi osoba imala elektrode u svom mozgu, dovoljno sitne da detektiraju aktivnosti pojedinih neurona“, kaže Jaroševic, tvrdeći da je reč o ‘ispitivanju bez presedana’.

Naime, elektrode odobrene za medicinske indikacije, poput onih za lečenje Parkinsonove bolesti ili epilepsije, prevelike su za praćenje aktivnosti pojedinih neurona.

No detaljni neuronski snimci ljudskog mozga omogućuju elektrode koje se koriste u pilotinim kliničkim ispitivanjima BrainGate-a. A upravo su one korišćene u ovom istraživanju.

BrainGate je akademski istraživački konzorcijum koji obuhvata Univerzitet Braun, Opštu bolnicu Masačusets, Univerzitet Kejs Vestern Rezerv i Univerzitet Stanford.

Konzorcijum razvija hronično implantirano interfejs mozga i računara kako bi se osobama s težim motoričkim oštećenjima pomoglo da povrate komunikaciju i kontrolu koristeći svoje moždane signale za pomeranje računarnih kursora, robotskih ruku i drugih pomoćnih uređaja.

U ovom istraživanju, tim je uočio iste obrasce ponašanja neurona tokom igranja i u vreme odmora. Drugim rečima, kao da su učesnici nastavili da igraju i u snu, ponavljajući iste uzorke u svom mozgu na neuronskom nivou. Nalazi su pružili dokaze o ponovnom igranju u ljudskom mozgu.

‘Ovo je prvi direktni dokaz da kod ljudi vidimo ponavljanje tokom odmora nakon učenja, ponavljanje koje bi moglo pomoći učvršćivanju tih sećanja’, kaže Jaroševic. ‘Svi mehanizmi konsolidacije memorije povezane s ponavljanjem, koje smo svih ovih decenija proučavali na životinjama, mogu se primeniti i na ljude.’

Iako naučnici ne razumeju u potpunosti kako funkcioniše učenje i utvrđivanje pamćenja, očigledno je da san ima vitalnu ulogu.

‘Dobar noćni san pre testa i važnih ispita koristan je za dobre kognitivne performanse’, kaže Jaroševic. ‘Imamo dobre naučne dokaze da je spavanje vrlo važno u tim procesima.’