Neki prehrambeni proizvodi imaju funkciju prirodnog štita od virusa. Tu činjenicu su otkrili francuski istraživači koji su se zapitali zašto su u nekim zemljama stope obolelih i preminulih od kovida 19 znatno niže od onih kod njihovih suseda.

Na primer, u Iranu je stopa smrtnosti visoka, dok je u susednoj Turskoj i Turkmenistanu znatno niža. U Nemačkoj je broj obolelih i smrtnost niža nego kod najbližih suseda, a Južna Кoreja je lider po ovim pokazateljima u svom regionu.

Grupa od 25 naučnika, predvođena profesorom pulmologije na Univerzitetu Monpelje, doktorom Žanom Buskeom (on je i bivši predsedavajući Svetske alijanse za borbu protiv hroničnih respiratornih bolesti SZO), obavezala se da identifikuje šta je zajedničko za zemlje sa najmanjim brojem obolelih. Uzimajući zemlje sa najnižim stopama smrtnosti u poređenju sa njihovim susedima (Turska, Grčka, Bugarska, Nemačka i Južna Кoreja), istraživači su pronašli zajedničke elemente ishrane u tim zemljama.

Stanovnici Turske, Grčke i Bugarske redovno piju jogurt i kefir, koji predstavljaju ''živi štit'' protiv virusa. Naravno, u određenoj meri fermentisani mlečni proizvodi su uključeni u ishranu svih naroda, ali u ovim zemljama se ovo radi redovno, kako samostalno, tako i kao deo drugih jela.

Neočekivano se u jelovniku Nemačke i Južne Кoreje pojavila zajednička stavka. Ispostavilo se da u obe države u redovnu ishranu uključuju hranu koja sadrži kiseli kupus, koji poput kiselog mleka, stvara zaštitnu barijeru za prodiranje virusa u organizam.

Prema mišljenju profesora Buskea, malo se pažnje posvetilo regionalnim razlikama u ishrani zbog širenja i ozbiljnosti virusa. Dok sa druge strane, promene u ishrani mogu biti od velike koristi.

''Otkrili smo da fermentisani mlečni napici i kiseli kupus mogu smanjiti aktivnost enzima ACE2, koji koronavirus koristi za prodiranje u ćelije'', izjavio je Buske.

''I sam sam promenio način ishrane. Sada jedem kupus tri puta nedeljno i pijem kefir za doručak“, dodao je on.

Nutricionistkinja Roza Mutalimova objašnjava zašto su baš kefir i kiseli kupus tako korisni.

''Ove proizvode objedinjuje činjenica da su pripremljeni uz upotrebu fermentacije, to jest, putem vrenja i kiseljenja. Ovo je jedan od najstarijih načina čuvanja hrane, koji je otkriven u vreme kad frižideri nisu postojali. U Evropi su putem fermentacije spremali kupus kao zalihu, drugim rečima: kiselili su ga. A takođe i kiselu pavlaku, tvorog (ruski mladi sir) i sireve. U Кoreji su od davnina fermentisali ''kimčhi'', kiselo povrće sa začinima u kome dominira kupus.

Fermentisanih proizvoda ima mnogo, postoje neke vrste u svakoj nacionalnoj kuhinji, ali se sve pripremaju na različite načine. Sve vrste ujedinjuje prisustvo kvasca, to je koktel koji sadrži dobre bakterije, najčešće laktobacile. To su hranljive bakterije: tokom fermentacije bore se sa opasnim mikroorganizmima poput ešerihije koli. Ali činjenica je da tokom termičke obrade, žive bakterije umiru. Na primer, u testu pripremljenom sa kvascem bakterije će još biti, ali ne i pečenim proizvodima za koje se koriste. Dakle, žive hranljive bakterije postoje samo u takvim fermentisanim elementima ishrane kao što su mlečni proizvodi (jogurt, kefir i tako dalje) i u kiselom kupusu.

U Turkmenistanu se koristi ovčje i kamilje mleko, iz koga se kao rezultat fermentacije dobijaju napici za koje narod smatra da su ''lekoviti'' i čak ''magični''.

Uloga korisnih bakterija u našem telu je jako važna: u zavisnosti od njihovog broja, naš imuni sistem reaguje na patogene. Jednostavno rečeno: što više korisnih bakterija imamo u crevima, to smo zdraviji.

Zaključke francuskih naučnika potvrđuje i činjenica da je u Кazahstanu i Turkmenistanu broj obolelih i preminulih od kovida 19 mnogo manji nego kod njihovih centralnoazijskih suseda. Stvar je u tome da upravo u ove dve zemlje od davnina u kulturi ishrane važno mesto zauzimaju mlečni proizvodi koji su spremljeni uz pomoć mlečne kiseline, procesa zgrušavanja mleka i alkoholne fermentacije, koji su praćeni ceđenjem, mućenjem i sušenjem. Mlečni sto Turkmena prolazi složenu biohemijsku i fizičko-hemijsku preradu i na kraju je mnogo raznovrsniji, nego kod njihovih suseda u regionu: Uzbekistanu, Tadžikistanu, Кirgiziji, Iranu i Avganistanu. U isto vreme, u Turkmenistanu se aktivno koristi naročito korisno ovčje i kamilje mleko, iz koga se kao rezultat fermentacije dobijaju napici za koje narod smatra da su ''lekoviti'' i čak magični''.

Lekovito piće od kamiljeg mleka prave i Кazahstanci u jugozapadnim regijama Кazahstana, gde se gaje kamile. Кod njih se napitak naziva ''šubat''. U područjima u kojima nijedan dan ne prolazi bez šubata ljudi se razbolevaju mnogo ređe i oporavljaju se mnogo brže.