Rat je besneo svuda, ali ne i u njihovoj zemlji! Kako to?

Švajcarska je skrivala nacističko zlato tokom Drugog svetskog rata i pretvorila ga u čvrstu valutu kako bi Hitler mogao voditi rat. Švajcarska je takođe proizvodila nacističko oružje i slala ga u Nemačku. Takođe su zaustavljali židovske izbeglice na granici i slali ih nazad u sigurnu smrt u nemačke koncentracione logore, posledično, mnogi su Židovi počinili samoubistvo na granici, umesto da se vrate. Švajcarci su imali "milijarde" dolara židovskog bogatstva u svojim trezorima nakon rata, a mnoge porodice nikada nisu videle ni penija od tog novca. Švajcarci tokom rata nikako nisu bili neutralni, služili su Hitleru, inače bi bili napadnuti kao i svaka druga zemlja. Činili su zločine protiv čovečnosti i jako je teško slušati priče da su bili neutralni. Pogledajte Dead Men's Secrets na kanalu Military History - epizoda "Tracking Nazi Gold" 2004.

Prvo pitanje na koje treba odgovoriti kako bi se u potpunosti razumela pozicija Švajcarske tokom Drugog svetskog rata je zašto Hitler nije napao zemlju dok je pokušavao uspostaviti Treći Rajh. Hitler je opisao Švajcarsku kao "bubuljicu na licu Evrope".

Posle okupacije Francuske u leto 1940. koja je Trećem rajhu osigurala status neprikosnovenog vladara Zapadne Evrope, nemačka vojska je osmislila plan za osvajanje Švajcarske. Operacija Tanenbaum predviđala je invaziju nacističkih trupa iz Francuske, Nemačke i Austrije, dok su Italijani napali sa juga.

- Koncentrisan iznenadni prodor od Ženevskog jezera do Bodenskog jezera ka centru zemlje sa snažnim i brzim spoljnim krilima. Moramo da iznudimo brzu kapitulaciju Švajcarske upotrebom izuzetno superiornih snaga - navodilo se u planu.

Zašto do ovoga nikada nije došlo?

► Švajcarska kao "tvrd orah"

Iako to možda ne deluje tako, sile Osovine suočile bi se sa dostojnim protivnikom. Švajcarska neutralnost branila se oružjem. U 15. veku njeni plaćenici bili su sila koje su se najviše plašili u Evropi.

Na sve to, svi punoletni Švajcarci bili su u obavezi da se odazovu u vojsku i svi su dobili puške koje su čuvali kod kuće u slučaju mobilizacije. Za naciju od samo četiri miliona, Švajcarci su mogli da okupe impresivnu vojnu silu od 850.000 ljudi.

I ne samo to! Uglavnom planinska Švajcarska, značila je teren gde bi nemački tenkovi bili beskorisni. Švajcarska je bila tvrd orah za "blickrig".

Švajcarska je posle rata tvrdila da je jedino što je Hitlera sprečilo da je osvoji, bila činjenica da je imala mnogo naoružanih ljudi. Ipak, to je malo verovatno…

► Sve mane švajcarske odbrane

Malo pre toga nacistička Nemačka je pobedila Francusku za koju se smatralo da ima najbolju vojsku u Evropi i to za samo šest nedelja! Švajcarska bi se suočila sa Nemačkom na svom terenu ali sa onim što je u suštini bila narodna milicija - vojska kojoj su nedostajali tenkovi, artiljerija i avioni.

Istina je, Švajcarska ima mnogo planina, ali se najnaseljeniji i industrijski najproduktivniji gradovi nalazi u ravnicama gde bi bilo brzo pregaženi. Čak i njihove utvrđene pozicije imale su mane - prirodno, bile su koncentrisane na granici sa Nemačkom i Austrijom, a ne i sa Francuskom. Nakon što su Nemci okupirali Francusku, švajcarska odbrana ostala je "bušna".

Tu je i jedan primer "bliži domu". Jugoslavija je takođe bila planinska zemlja naseljena izuzetno žestokim ljudima i prekaljenim ratnicima, a Nemci su ipak izabrali da je osvoje u aprilu 1941.

Možda, da je Nemačka izvršila invaziju 1944. Švajcarci bi mogli da računaju na spoljnu pomoć savezničkih trupa i aviona. Ali nije bilo šanse da se to dogodi tokom 1940/41. Da je Nemačka izvršila invaziju na Švajcarsku između okupacije Francuske u julu 1940. i invazije na Sovjetski Savez u junu 1941, Švajcarska bi bila sama.

Sovjetski Savez je potpisao pakt o nenapadanju sa Nemačkom i dostavljao je resurse Trećem Rajhu. Jedine nacije koje su se borile protiv Hitlera bile su Britanija i njen Komonvelt, a oni su bili preslabi da bi ponudili više nego simboličnu podršku zemlji izolovanoj usred Evrope.

Pa zašto onda nacistička Nemačka nije napala Švajcarsku?

► Male, "prljave tajne" neutralnosti

Jedan od razloga bi mogao biti taj što je Hitler Švajcarce smatrao nekom vrstom Nemaca (iako ga to nije sprečilo da anektira Austriju). Verovatniji razlog bila je invazija na Rusiju, iako su Nemci još uvek prikupljali resurse za invaziju na Balkan u proleće 1941.

A tu su i neki manje moralni razlozi. Švajcarska je iz Drugog svetskog rata izašla nepokorena, ali ne i neokaljana. Preživela je kao slobodna,  država u Evropi koja je pala pod nacističku čizmu, ali i sa senkom saradnje sa nacistima.

Tačno je da je Švajcarska čuvala milijarde dolara u zlatu koje su nacisti oteli žrtvama Holokausta. Takođe, obrtala je novac koji je bio potreban za održavanje nemačke ratne mašinerije.

Kojim je lukavstvom Treći Rajh mogao finansirati svoj ratnu mašinu? Kada je Hitlerova vojska napala Poljsku, blagajne su ostale prazne. Tada počinje veliki pohod na osvojene zemlje. Nacisti pljačkaju zlato, umetnine, sredstva središnje banke. Ali kako promeniti te kolosalne vrednosti?  U srcu kontinenta, u susedstvu nemačkog diva je Švajcarska. Švajcarska će igrati ulogu menjačnice Trećeg Rajha i garantovati mu valute potrebne za nabavku sirovina za svoje fabrike oružanja.

► Ali zašto su švajcarske banke toliko važne?

Sve do 1936. švajcarski franak bio je jedina preostala slobodno konvertibilna valuta na svetu. Stoga su i Saveznici i Sile osovine prodale velike količine zlata Švajcarskoj narodnoj banci i uvelike se oslanjale na njenu ekonomsku stabilnost. Nemačka nacionalna valuta više nije bila sredstvo plaćanja na međunarodnim tržištima što je značilo da su se nacisti oslanjali na švajcarske banke kako bi kupovali ratne mašine i robu iz drugih zemalja.

Nakon poraza nacista, švajcarske banke su se mučile šta učiniti sa zlatom čiji su zakoniti vlasnici ubijeni u strašnom genocidu. Odgovor je manje više poznat.

Nedavno je radnik švajcarske banke spasio dokumente koje je banka nameravala spaliti, a koji dokazuju vlasništvo nad računima žrtava holokausta i njihovih naslednika. Nakon tog događaja on i njegova porodica dobili su azil u Sjedinjenim Državama nakon pretnji smrću.

U strahu da ne naljute Hitlera i podstaknu invaziju, švajcarski granični propisi su pooštreni. Uspostavili su logore za interniranje u kojima je bilo smešteno 200.000 izbeglica, od kojih su 20.000 bili Židovi. Međutim, važno je da je švajcarska vlada oporezivala švajcarsku židovsku zajednicu za sve židovske izbeglice kojima je dopustila ulazak u zemlju.

Samo 1942. više od 30 000 Židova nije moglo ući u Švajcarsku, ostavljajući ih pod kontrolom nacista. U zloglasnom govoru, službenik švajcarske vlade izjavio je da je "naš mali čamac za život pun", i ako je mogućnost prepuštanja židovskih civila sigurnoj smrti pod nacistima nezamisliva.

Ali to nije jedina kontroverza kada je u pitanju kontrola švicarske granice. Šef švicarske savezne policije, dr. Heinrich Rothmund, bio je taj koji je predložio ideju označavanja židovskih putovnica crvenim 'J', što je postala važna metoda diskriminacije koju su prihvatili nacisti. Zanimljivo je da se 8. ožujka 1995. švicarska vlada službeno ispričala.

Između 1939. i 1945. otprilike 10.276.000 tona ugljena prevezeno je iz Njemačke u Švicarsku i podmirilo je 41% švicarskih energetskih potreba. To pokazuje kako su Švicarci željeli ostati u dobrim odnosima s Njemačkom kako bi nastavili svoju vitalnu trgovinu.

Jedna stvar koju je Švicarska osigurala nacistima u zamjenu za važne materijale bio je pristup željeznici koja je prolazila kroz Švicarsku i povezivala Italiju i Njemačku.

Je li Švicarska bila neutralna? Verovatno ne.

Ali u kojoj su meri 'pomogli' nacistima puno je složenija stvar.