Bivša sekretarica koja je radila za komandanta nacističkog koncentracionog logora osuđena je za saučesništvo u ubistvima 10.505 ljudi

Irmgard Furhner, 97, primljena je kao tinejdžerka daktilografkinja u Štuthofu i tamo je radila od 1943. do 1945. godine.

Furhner, jedna od retkih žena kojima se sudi za nacističke zločine poslednjih decenija, dobila je dvogodišnju uslovnu zatvorsku kaznu.

Iako je bila civilna radnica, sudija se složio da je bila potpuno svesna šta se dešava u logoru.

Trebalo joj je 40 dana da prekine ćutanje na suđenju, kada je sudu rekla "Žao mi je zbog svega što se dogodilo".

Pošto je tada imala manje od 21 godine, suđenje se odvijalo u specijalnom sudu za maloletnike. "Žao mi je što sam tada bila u Štutofu – to je sve što mogu da kažem", rekla je ona.

Njeni branioci su tvrdili da bi ona trebalo da bude oslobođena jer ne postoje dokazi da je ona znala šta se dešava u logoru, pošto je bila jedna od nekoliko daktilografkinja u Hopeovoj kancelariji.

Smatra se da je oko 65.000 ljudi umrlo u užasnim uslovima u Štutofu, uključujući jevrejske zatvorenike, nejevrejske Poljake i zarobljene sovjetske vojnike.

Štuthof, koji se nalazi u blizini današnjeg poljskog grada Gdanjska, koristio je razne metode za ubistvo svojih zatočenika i hiljade je umrlo u tamošnjim gasnim komorama od juna 1944.

Sud u Icenhou u severnoj Nemačkoj saslušao je preživele iz logora, od kojih su neki umrli tokom suđenja.

Kada je suđenje počelo u septembru 2021, Irmgard Furhner je pobegla iz svog doma za stare i na kraju ju je pronašla policija na ulici u Hamburgu.

Komandant Štuthofa Pol-Verner Hope je 1955. zatvoren zbog saučesništva u ubistvu i pušten je pet godina kasnije.

Od 2011. godine u Nemačkoj se vodi niz krivičnih gonjenja, nakon što je osuđujuća presuda bivšem čuvaru nacističkog logora smrti Džonu Demjanjuku postavila presedan da je biti čuvar dovoljan dokaz da se dokaže saučesništvo.

Ta presuda je takođe značila da se civilnoj radnici Furhner može suditi, jer je radila direktno sa komandantom logora, baveći se prepiskom oko zatočenika Štuthofa.

Međutim, ključnu ulogu u suđenju imao je istoričar Stefan Herdler, koji je pratio dvojicu sudija u poseti logoru. Iz posete je postalo jasno da je Furhner iz komandne kancelarije mogao da vidi neke od najgorih uslova u logoru.

Istoričar je na suđenju rekao da je 27 transporta sa 48.000 ljudi stiglo u Štuthof između juna i oktobra 1944. godine, nakon što su nacisti odlučili da prošire logor i ubrzaju masovna ubistva uz upotrebu gasa ciklon B.

Suđenje Furhner moglo bi da bude poslednje koje se vodi u Nemačkoj za zločine iz nacističke ere, iako se nekoliko slučajeva još uvek istražuje.

Dva druga slučaja su poslednjih godina išla na sud zbog nacističkih zločina počinjenih u Štuthofu.

Prošle godine bivši čuvar logora proglašen je nesposobnim za suđenje iako je sud rekao da postoji "visok stepen verovatnoće" da je on kriv za saučesništvo.

Godine 2020., drugi čuvar SS logora, Bruno Dej, osuđen je na dve godine zatvora zbog sumnje da je saučestvovao u ubistvu više od zatvorenika.