Gotovo na svaki sat britanski premijer Boris Džonson objavi po neki tvit o ratu u Ukrajini. Čini se kao da traži veću ulogu kada je reč o međunarodnom odnosu prema ratu, barem se u medijima stiče taj utisak. Tokom vikenda Džonson je predložio plan u šest tačaka, koji se kreće od humanitarne koalicije pomagača, preko povećanja ekonomskog pritiska, pa sve do diplomatske ofanzive. Međutim, ono što se u planu ne spominje, jeste prijem ratnih izbeglica iz Ukrajine, piše DW.

Francuska ponovo ljuta

Francuski ministar unutrašnjih poslova Žerar Darmanin napisao je ljutito pismo svojoj britanskoj koleginici Priti Patel. Stotine ukrajinskih izbeglica stiglo je u Kale i pokušava da nastavi put ka Velikoj Britaniji. A britanski službenici na granici od njih traže da prethodno u konzulatu izvade vizu, kako bi mogli da nastave put.

Britanska reakcija je „potpuno neprikladna“ i pokazuje „nedostatak humanosti“, stoji u pismu Francuza upućenom Priti Patel u Londonu. U poslednjih nekoliko dana tamo je stiglo 400 Ukrajinaca, od kojih je 150 odbijeno. Od njih je zatraženo da najpre odu u Brisel ili Pariz. „Nužno je da konzularno predstavništvo postoji na granici, posebno za vreme trajanje ove krize, kako bi se odmah izdale vize i omogućilo spajanje porodice“, napisao je Dermanin.

Njegovo pismo dolazi samo nekoliko meseci nakon spora oko migranata koji su se okupili u Kaleu, kako bi u malim čamcima pokušali da pređu na britansku stranu Lamanša. London je tada optužio Pariz da ne čini dovoljno protiv krijumčara, koji organizuju te ilegalne prelaske. Francuska vlada je, međutim, osudila London zbog izostanka legalnih mogućnosti za ulazak u zemlju.

Pedeset viza – da li je to sve?

Prema navodima šefa UNHCR Filipa Grandija u međuvremenu je Ukrajinu napustilo 1,5 miliona ljudi, pre svega deca, žene i starije osobe. Milion ih je primljeno u Poljskoj, mala Moldavija primila je oko 200.000 izbeglica. U Nemačkoj je do sada registrovano 50.000 izbeglica, ali njihov broj je verovatno veći, jer trenutno nema formalnosti na granicama. Prošlog petka EU je donela poseban propis, kakav ranije nije postojao, prema kojem Ukrajinci u zemljama Unije mogu da dobiju zaštitu do tri godine, uključujući radnu dozvolu i zdravstveno osiguranje.

U odnosu na to, britanska regulativa koja je uglavnom ograničena na spajanje porodice, deluje veoma uskogrudo. S obzirom da u Velikoj Britaniji živi tek oko 18.000 Ukrajinaca, taj program je ionako vrlo ograničen. Do ponedeljka (7.3.) London je prema sopstvenim navodima izdao samo 50 viza za ukrajinske izbeglice.

U razgovoru za Skaj njuz ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli u ponedeljak je pokušao da opravda tako mali broj: „Imamo procedure za one koji imaju rodbinu iz Ukrajine. Ali Velika Britanija je sa time (dozvole za ulazak u zemlju) tek počela. Većina ljudi je u susednim zemljama i pomažemo tamo gde ima problema. Ukoliko žele da dođu u Veliku Britaniji, postoje dva načina: spajanje porodica i sponzorstvo“. Na taj način zajednice ili pojedinci mogu da preuzmu odgovornost za ukrajinske izbeglice.

Sve glasnije su kritike zbog tako uskih kriterijuma. Poslanica Laburističke partije Ivet Kuper tokom vikenda je napisala: „Premijer tvrdi da ’već imamo dva veoma velikodušna načina’. Ali izdato je samo 50 viza. Drugi način (sponzorstvo) još uvek nije otvoren. To je totalna sramota. Očajne ukrajinske porodice su odbijene i ostavljene same u trenutku nevolje.“

Ministri protivreče sebi i Borisu Džonsonu

Onda je u ponedeljak vlada u Londonu upala u potpunu konfuziju. Tabloid San citirao je Ministarstvo unutrašnjih poslova, da se istražuje još jedna „humanitarna ruta sa partnerskim vladama“. Ali premijer Boris Džonson u izjavi za televiziju je kazao suprotno: „Ono što nećemo da uradimo, je da uvedemo sistem prema kome ljudi bez provera i kontrola mogu da ulaze u Veliku Britaniju. I njegov portparol je kasnije ukazao na dva dobro poznata načina za ulazak u zemlju: spajanje porodice i sponzorstvo. Ništa drugo nije planirano.

Sve više kritika dolazi iz sopstvenih redova. Konzervativni predsednik Odbora za spoljnopolitička pitanja, Tom Tugenhat, u intervjuu za radio LBC je odgovarao na pitanje o prihvatu ukrajinskih izbeglica: „To svakako nije uspeh, zar ne? Moramo da obezbedimo da Ministarstvo unutrašnjih poslova radi svoj posao, kako bismo mogli da pomognemo onima koji su u velikoj nevolji.“ Predsednik Britanskog saveta za izbeglice Enver Solomon oštro je kritikovao stav vlade. „Ako se ovako nešto dešava u Kaleu (odbijanje izbeglica) to je odvratno i pokazuje uznemirujući nedostatak saosećanja. To pokazuje neprijateljsko lice našeg azilnog sistema",