Projekat su pokrenuli istraživači sa Univerziteta Harvard, a finansirao ga je, između ostalih, Bil Gejts.

Projekat se pokazao previše kontroverznim i podstakao žestoko protivljenje ekoloških aktivista i autohtonih ugro-finski naroda Samija. Švedska svemirska korporacija naglasila je da je i sama naučna zajednica podeljena u pogledu primerenosti takvih eksperimenata.

Eksperiment sa kontrolisanim poremećajima stratosfere podrazumeva da se na visoku nadmorsku visinu u atmosferu lansira balon koji će kasnije osloboditi oblak kalcijum-karbonata kako bi se proučili njegovi efekti na sunčeve zrake koji dopiru do Zemlje.

Švedska svemirska korporacija objavila je da se probni let zakazan za jun ipak neće obaviti, prenosi „Sputnjik internešenel“.

- Naučna zajednica je podeljena oko geoinženjeringa, što uključuje sva povezana tehnološka ispitivanja, poput planiranog tehničkog leta balona iz svemirskog centra u Esrendžu - navodi se u saopštenju korporacije. Oni pozivaju na dogovor sa vodećim stručnjacima za geoinženjering i drugim zainteresovanim stranama, kao i sa Savetodavnim odborom projekta.

- Postoje glasovi za istraživanja na terenu i protiv njih. Međutim, ne postoji jasan međunarodni stav o tome da li je ova vrsta istraživanja adekvatna - naveli su iz korporacije u saopštenju za medije.

Sa sedištem u svemirskom centru Esrendž u blizini arktičkog grada Kirune, let u junu trebalo je da bude deo velike studije, ali je naišao na žestoko protivljenje. U zajedničkom pismu, Samijski savet autohtonih stočara koji gaje irvase, i tri ekološke grupe upozorili su da će eksperiment imati katastrofalne posledice.

Uprkos svim uveravanjima vođa projekta da eksperiment neće predstavljati „nikakvu značajnu opasnost za ljude ili životnu sredinu“ i da će pustiti samo ograničenu količinu čestica u vazduh, Samijski savet usprotivio se solarnom geoinženjeringu kao takvom. Aktivisti su takođe tvrdili da projekat potencijalno može da odvrati pažnju od cilja smanjenja emisije ugljen-dioksida.

Eksperiment je podržan od Harvardovog programa istraživanja solarnog geoinženjeringa, čija-veb stranica među privatnim donatorima navodi kao aktivistu milijardera Bila Gejtsa. U TED razgovoru iz 2010. godine, Gejts je govorio da solarni geoinženjering može da bude „polisa osiguranja koja se drži u zadnjem džepu“.

Dejvid Kejt, profesor primenjene fizike na Harvardskom fakultetu za tehničke i primenjene nauke, odluku da se eksperiment obustavi smatra neuspehom, ali se ipak usudio da predloži da se projekat preseli u SAD, gde je nedavno objavljen izveštaj Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine pozvavši su vladu da izdvoji do 200 miliona dolara za solarne geoinženjerske projekte, ukoliko se nevolje u Evropi nastave.

Smešten na 40 kilometara od grada Kirune, svemirski centar Esrendž je tokom skoro 50 godina rada lansirao 574 rakete i 649 meteoroloških balona.