Britanska kompanija Oxitec osmislila je projekt kako bi proverila jesu li genetski modifikovani komarci održiva alternativa  za kontrolu i sprečavanje širenja bolesti, poput Zika i Denge.

Muški komarac, nazvan OX5034, dizajniran je za proizvodnju ženskog potomstva koje umire kad dostigne fazu larve.

Naime, prenosi se protein koji ih ubija pre izleganja. Muški komarci nebi  trebalo da piju krv, jer se hrane nektarom,  i samim tim nisu prenosioci opasnih virusa.

Ovo će biti prvi put da se genetski dizajnirani komarci puštaju bilo gde u SAD-u tokom 2021 i 2022 godine.

Kako je najavljeno modifikovani komarci će 2021. godine biti pušteni i u okrugu Haris u Teksasu. Američka agencija za zaštitu životne sredine odobrila je početak projekta nakon što je kompanija Oxitek sprovela više godišnje istraživanje o tome kako genetski modifikovani komarci mogu da utiču na čoveka i prirodu.

Vlasti su odobrile ovaj projekat uprkos brojnim protivljenjima lokalaca i organizacija koje se bave zaštitom prirode.

Vlasti su se odlučile na upotrebu genetski modifikovanih komaraca nakon što su godinama trošili milione dolara na suzbijanje tigrastih komaraca, ali bez preteranog uspeha. Tokom 2009. i 2010. godine zabeležene su epidemije denge groznice, a nakon što su godišnje ulagali više od milion dolara na zaprašivanje i suzbijanje, odlučili su da pomoć potraže od kompanije Oxitek.

Kompanija tvrdi da su komarci već "uspešno testirani" na Kajmanskim ostrvima, u Panami i Brazilu. Navodno je upotreba ovih komaraca dovela do pada u broju tigrastih komaraca za čak 95 odsto.

Eksperiment u Brazilu doživeo neuspeh

Iako Oxitek i vlasti tvrde da je upotreba genetski modifikovani komaraca značajno popravila situaciju u Brazilu, činjenice govore drugačije. Naime, na terenu su zatečeni lošiji rezultati od očekivanih.

Zbog toga su naučnici analizirali uzorke gena transgenih i divljih komaraca pre i nakon eksperimenta, i utvrdili da su neke od divljih vrsta zadržale gene iz modifikovanih sojeva, uprkos početnim tvrdnjama da geni neće ući u opštu populaciju, jer se očekivalo da potomci neće preživeti.

Populacija lokalnih brazilskih komaraca u početku se smanjila nakon što su modifikovani komarci pušteni u divljinu, ali se opet povećala nakon oko 18 meseci, verovatno zbog otpornosti usled mešanja sa sojevima iz Kube i Meksika, navode stručnjaci, ističući da je primećeno i neobično ponašanje divljih ženki koje su brzo počele da izbegavaju genetski modifikovane mužjake.