Ušli smo u dvanaestu godinu modifikovane vladavine nacional-šovinističke vlasti slobizma i šešeljizma, koju je Aleksandar Vučić pretvorio u kleptokratsku diktaturu kriminalijata zvanu vučićizam.

Upravljanje državnim i društvenim institucijama i po vertikali i po horizontali, predao je u ruke svojih poltrona, neobrazovanim, primitivnim pa zato i besnim i divljim ljudima za koje ne postoje nikakvi, a najmanje moralni zakoni.

Tako je državu Srbiju pretvorio u Sabirni logor za sve ostale njene građane kojim pod plaštom politike, upravljaju njegovi kriminalci i lopovi.

Odavno je trebalo da bude uhapšen zbog državnog udara koji je izveo gaženjem Ustavom zagarantovane trodelne podele vlasti, pretvarajući tako zemlju i njenu državnu kasu u svoj privatni posed.

Demontirali su demokratiju tako što su smislili formulu za omamljivanje i zaglupljivanje masa čestim lažnim izborima, na kojima je u njihovim rukama i nož i pogača.

Od sveobuhvatne i neograničene vlasti oni su pobesneli do te mere da sada pred decembarsko „glasanje“ po njihovim pravilima, vraćaju na političku scenu, posle Slobodana Miloševića najvećeg političkog zlikovca, lažnog Srbina i pravoslavca, lažnog patriotu i pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Hulju Šešelja.

Da bi sačuvao komunističku vlast Milošević je lansirao četnički nacionalizam i sa njim poveo Srbiju u rat za odbranu navodno ugroženog srpstva u Jugoslaviji.

Njegov omiljeni opozicionar Hulja Šešelj kao lažni Srbin preko svog najboljeg učenika Vučića, ustoličio je u Srbiji lažni nacionalizam, šovinizam i primitivizam kao vladajuću ideologiju.

Ta i takva višedecenijska medijska primitivna nacionalistička lobotomija učinila je svoje. Jer, Hulju Šešelja ne prate više krezubi starci i starice, već mladi ljudi odrasli uz takvu medijsku nacionalističku i šovinističku ikonografiju.

Eno ih na Sajmu knjiga čekaju da im se skriboman potpiše na šljam od ukoričene hartije. Eno ih takođe na stadionima i u dvoranama gde umesto navijanja za svoje klubove, skandiraju: „Kosovo je srce Srbije“.

Vučić je kao neostvareni huligan, svojim nekadašnjim idolima vođama Delija i drugim primitivcima, diletantima, lopovima i kriminalcima, dao toliku vlast da mogu pljačkati građane i državu bez ikakvih ograničenja.

Učvršćuje svoju i njihovu vlast tako što je prošle nedelje po četvrti put protivzakonito raspisao lažne vanredne izbore. To je zapravo taj njegov metod fingiranja demokratije.

Jer zašto bi se raspisivali izbori ako u svim skupštinama njegova stranka ima većinu? Takođe je, kao i do sada, protivzakonito stavio svoje ime na listi SNS.

Njihov jedini program je vlast na bazi lažnog moralisanja i zakletve Srbiji koju će voleti dok je ne unište.

Kakvi su to bezumnici govori i podatak da je Miloš Vučević, novi predsednik SNS, predajući listu za Izbore RIK-u, izjavio da su za samo četiri sata sakupili 92.637 potpisa birača, što je fizički nemoguće jer to znači da je za jedan minut potpise stavljalo njih 383.

Njihov program je i lažno zalaganje za Evropu a stvarno bratstvo sa Rusijom i Kinom.

Takođe stvaranje nekakvog srpskog sveta jer su navodno svi u okruženju protiv Srbije i srpstva.

Providna je ta igra jer i laici vide da u Crnoj Gori niko ne napada Srbe, nego Srbi po profesiji, po direktivi iz Beograda, napadaju Crnogorce, hoteći da kažu da je to srpska zemlja. Isto rade i u Bosni i Hercegovini.

Niko u Bosni ne napada Srbe iz Republike Srpske, već Dodikovi Srbi napadaju Bošnjake. Bezumnici oboleli od vlasti ne libe se čak da za predizborni slogan ukradu reči Zorana Đinđića – Srbija ne sme stati.

Oni su ga i ubili jer ih je proglasio korovom koji će ako ga ne posečemo, prekriti Srbiju.

Tako je našu nekada lepu zemlju prekrio korov, odnosno nekadašnji društveni marginalci i primitivci: Šešelji. Nikolići, Vučići, Dačići, Brnabićke, Vulini, Gašići, Radoičići, Veselinovići, Mali i veliki Belivuci, Puzigaće, Guzine…

Oni se bez ikakvih problema u predizbornim nastupima služe vokabularom i levice i desnice i centra. I Evropa i Rusija i Kina, to je njihova spoljna politika koja ne znači ni prvo ni drugo, ni treće, već se zove vlast. Pod takvom vlašću ljudi su u Srbiji izgubili status građana.

Mi više nismo ni narod.

Mi smo pleme vraćeno u doba Nemanjića. Stado koje u 21. veku dozvoljava i traži čak, da ga vodi nekakav velikaš tipa nepismenog Stefana Nemanje.

A još je u starom Rimu veliki mislilac Marko Tulije Ciceron govorio: „Sloboda se ne sastoji u tome da imamo pravednog gospodara, već da ga nemamo“.

Autor je urednik Sportsko-političke galaksije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Ekspres vesti.