U mnogim zapadnim zemljama se govori o „epidemiji krađa“ po supermarketima. Neki stručnjaci to povezuju sa inflacijom. Ali, pitanje je da li se krade više ili samo drukčije.

Sigurnosni magneti koji treba da spreče krađe uobičajeni su na pakovanjima skupih parfema. Ali, sve više se pojavljuju i na konzervama tunjevine, stejkovima ili sirevima.

U nekim zemljama se umesto pakovanja kafe na police stavljaju prazna pakovanja – a kafu ćete dobiti tek na kasi.

Po navodima britanskih i američkih udruženja maloprodaje i trgovaca, broj krađa u tamošnjim dućanima je doslovno eksplodirao. Mnogi misle da to ima veze sa eksplozijom troškova života, sa poskupljenjima koja posebno pogađaju hranu.

Eoin Tonge, šef finansija u upravi trgovačke kompanije Associated British Foods, rekao je da sumnja da je rast cena za mnoge postao izgovor da kradu. Šefica jednog britanskog lanca robnih kuća čak govori o „epidemiji krađa“.

• Da li je kriva inflacija?

Frank Horst iz nemačkog Instituta EHI, koji istržuje tržište za trgovačke lance, takođe kaže: „U Nemačkoj je prošle godine enormno porastao broj krađa u prodavnicama u poređenju sa godinom pre toga.“

EHI je ustanovio da su gubici trgovina – količina robe koju imaju u odnosu na ono što bi trebalo da imaju – porasli za 12 odsto. Prijavljeno je čak 30 odsto više krađa.

Ipak, Horst kaže da se to ne može direktno povezati sa inflacijom koja galopira od izbijanja rata u Ukrajini.

On objašnjava da se tokom 2020. i 2021. godine dogodio „veštački“ pad broja krađa zbog lokdauna tokom pandemije. „Porast koji sada registrujemo u prvi mah izgleda dramatično, a zapravo je samo povratak u normalu“, napominje Horst.

Da li inflacija dodatno podstiče krađe, to će Horst i kolege moći da utvrde tek sledeće godine kad dobiju nove brojke.

Ipak, Horst kaže da se to ne može direktno povezati sa inflacijom koja galopira od izbijanja rata u Ukrajini.

On objašnjava da se tokom 2020. i 2021. godine dogodio „veštački“ pad broja krađa zbog lokdauna tokom pandemije. „Porast koji sada registrujemo u prvi mah izgleda dramatično, a zapravo je samo povratak u normalu“, napominje Horst.

Da li inflacija dodatno podstiče krađe, to će Horst i kolege moći da utvrde tek sledeće godine kad dobiju nove brojke.

• Kako krize utiču na broj krađa?

„Tokom finansijske krize, izbegličke krize ili u vremenima visoke stope nezaposlenosti, uvek se govorilo da su to faktori koji znatno utiču na povećanje broja krađa“, priča Horst iz svog dvadesetogodišnjeg iskustva.

„A u stvarnosti, kad gledamo unazad, nikada nismo mogli da primenimo pojačani efekat kriza“, dodaje on.

Pa ipak, stvari nisu tako jasne. Horst kaže da u Nemačkoj možda poskupljenja ne vode većem broju krađa, ali menjaju plen lopova. „Možemo reći da se vidi promena pogotovo u sektoru prehrambenih namirnica. Sve više se kradu proizvodi koji ranije nisu bili u fokusu kradljivaca.“

Radi se o siru, mesu i mesnim proizvodima, maslacu… „Tu se može poći od pretpostavke da to ima veze s inflacijom i porastom cena tih proizvoda. Znači da ih veći broj ljudi sad krade, umesto da ih kupuje.“

• Reakcija supermarketa

Situacija je bitno drukčija nego u SAD, gde je veliki problem krađa vezana uz zavisnost od droga. Organizovane bande pljačkaju kompletne apoteke i drogerije, kako bi došli do lekova koji se koriste kao narkotici.

Supermarketi u Velikoj Britaniji i SAD najavljuju mere: više video-nadzora, besplatna kafa za policajce i redare, kamere na njihovim uniformama, bezbednosne provere.

Sve to preduzeća moraju da plate. Paradoksalno, na kraju bi zbog tih troškova moglo da dođe do dodatnih poskupljenja.