Standardna granica za odlazak u penziju u Nemačkoj se postepeno podiže sa 65 na 67 godina.

Istovremeno se zahuktava rasprava o još kasnijem penzionisanju, pišu nemački mediji.

Standardna starosna granica od 65 godina ne važi od 2012. godine. Od tada se starosna granica za penzionisanje povećava za jedan mesec godišnje.

 Trenutno je starosna granica za odlazak u penziju 65 godina i 11 meseci. Ova granica važi za rođene 1957. godine, a od sledeće godine starosna granica će biti povećana za dva meseca.

U 2031. godini standardna starosna granica za odlazak u penziju od 67 godina važiće za sve nove penzionere.

• Ko traži povećanje starosne granice za odlazak u penziju?

Profesorka ekonomije Veronika Grim nedavno je privukla veliku pažnju Nemačkog saveta ekonomskih eksperata zahtevom za dalje povećanje starosne granice za odlazak u penziju.

Upravnica katedre na Univerzitetu Erlangen-Nirnberg predlaže da se svaka godina dodatnog statističkog očekivanog životnog veka podeli matematički.

Ona nije jedina sa ovom idejom. Isti model je pre nekoliko godina promovisao i dugogodišnji direktor Instituta za socijalno pravo i socijalnu politiku Maks Plank, profesor Aksel Borš-Supan.

• Zašto podizati starosnu granicu za odlazak u penziju?

Za aktuelni zahtev za penzionisanje posle 67. godine navode se isti argumenti koje su tada vladajuće stranke CDU/CSU i SPD opravdale uvođenjem penzije od 67. godine 2007. godine.

Vlada ovaj potez pravda opadanjem broja dece rođene u Nemačkoj poslednjih decenija.

U vreme takozvanog "bejbi buma" sredinom šezdesetih godina prošlog veka, broj rođenih je bio otprilike dvostruko veći nego sada.

Posledica je da se uplaćuje sve manje doprinosa u penzioni sistem.

Drugi razlog: produžava se očekivani životni vek, a sa njim i broj godina u kojima ljudi u Nemačkoj primaju penziju.

Godine 1960. muškarci u starim saveznim državama primali su penziju 9,6 godina. U 2021. taj broj je bio 18,8 godina. Što se tiče žena, dužina penzije je više nego udvostručena u istom periodu, sa 10,6 na 22,1 godinu.

Naučnici očekuju dalje povećanje očekivanog životnog veka u Nemačkoj u narednim decenijama.

• Kakve su šanse za zakonsko povećanje starosne granice za odlazak u penziju?

Iako ekonomisti, a posebno udruženja poslodavaca, stalno pozivaju na dalje povećanje starosne granice za odlazak u penziju, ovaj zahtev ne podržavaju političari.

Kancelar Olaf Šolc ponovio je stav celog SPD-a: starosna granica za odlazak u penziju ne bi trebalo da se povećava preko 67 godina.

I u drugim partijama jedva da ima istaknutih predstavnika koji generalno pozivaju na kasnije penzionisanje.

U prošlim izbornim programima bilo je zahteva za fleksibilnost penzija, ali ne i za podizanje starosne granice za odlazak u penziju.

• Koliko godina imaju prosečni novi penzioneri?

Iako je standardna starosna granica za odlazak u penziju trenutno ispod 66 godina, ljudi u Nemačkoj u proseku odlaze u penziju mnogo ranije.

Nedavno su novopečeni penzioneri u proseku imali 64,4 godine, dakle oko godinu i po manje od standardne starosne granice. Ovo ne uključuje invalidske penzije.

Tačnije, to je, između ostalog, penzija za dugoročne osiguranike, poznata i kao "penzija od 63 godine", koja gura prosečnu starost naniže.

Zaposleni mogu otići u prevremenu penziju ako su uplaćivali u penzioni fond najmanje 35 godina.

Svako ko je doprinosio najmanje 45 godina ne mora da uzima nikakve odbitke.

Oni koji su manje plaćali, a žele da odu u prevremenu penziju, dobiće nižu penziju, pišu nemački mediji.