Sve više ljudi u Nemačkoj očajnički traže stan. Ponuda je mala, kirije sve veće, dohodak nije više dovoljan za dobar stan. To razara društvo.

Ko želi lep stan u dobrom kraju Berlina, mora biti imućan. Na jednom portalu u ponudi je četvorosoban stan u četvrti Šarlotenburg, 182 kvadratna metra, namešten. Cena je 8.190 evra mesečno, plus režijski troškovi.

Ukupno je to više od 50 evra po kvadratnom metru. Socijalno prihvatljiv nivo kirije u Nemačkoj iznosi između 6,5 i 7,5 evra po kvadratnom metru.

To u Berlinu ne važi ni za „ponudu meseca“ – stan od 69 kvadrata u istočnim predgrađima za 725 evra. Stan je na šestom spratu – bez lifta. Traži se „sportska porodica“ koja „voli da majstoriše“, pošto stan treba i renovirati.

U Nemačkoj prosečan neto dohodak – ono što stvarno legne na račun posle odbitka poreza i socijalnih davanja – iznosi 2.165 evra. Oko trećine prihoda se daje za kiriju. Ali ako se iznajmljuje novi stan, onda to više nije dovoljno.

Kvadratni metar se u Minhenu iznajmljuje za 19 evra, u Štutgartu je 18, u Diseldorfu i Kelnu između 12 i 13 evra, a u Berlinu se izdvaja 11 evra po kvadratu. I to prosečno – dakle računajući i stare stanare koji još plaćaju povoljne kriije.

„Velika potražnja za stambenim prostorom koji može da se plati susreće se sa istorijskim povećanjima kirije i nedovoljnom ponudom“, kaže se u opisu aktuelne situacije na tržištu na portalu firme Immoscout24.

• Manje kupovanja, više podstanara

Nemačka je tradicionalno podstanarska zemlja. Kvota vlasništva stambenog prostora u Evropi iznosi prosečno 70 odsto, a u Nemačkoj je tek 46 odsto. U velikim gradovima taj procenat je još manji. Na primer, u Hamburgu je oko 22 odsto, a u Berlinu samo 14 odsto.

Širom sveta rastu cene nekretnina. Institut ifo kao i Institut za švajcarsku ekonomsku politiku su u jednom istraživanju predvideli da se u narednih deset godina može računati sa godišnjim rastom cena gradnje od devet odsto. Za Nemačku je predviđeno sedam odsto rasta.

Uzmu li se u obzir i povećanja kamata za stambene kredite, sve to često čini kupovinu sopstvenog stana ili kuće nemogućom. Ostaje samo podstanarstvo. To dovodi do povećane potražnje na tržištu, a time i do rasta cena.

• Zašto postoji manjak stambenog prostora?

Institut za sistemsko istraživanje „Eduard Pestel“ navodi da Nemačkoj nedostaje 700.000 stanova – naročito u jeftinijem segmentu. Nemačka Vlada je najavila da će obezbediti gradnju 400.000 stanova godišnje.

Ali ove godine je izgrađeno jedva nešto više od polovine zacrtanog broja stanova. Sledeće godine taj broj će opasti. To je izračunao Institut za istraživanje makroekonomije i konjukture koji je blizak sindikatima.

Rat u Ukrajini i inflacija povećali su troškove gradnje. Stručnjaci su izračunali da je naprosto nemoguće graditi za manje od 5.000 evra po kvadratu.

Nema dovoljno stručne radne snage i građevinskih materijala, na gradilištima se obustavlja gradnja. U maju je izdato za četvrtinu manje dozvola za gradnju nego u istom mesecu prošle godine.

• Skoro da ne postoje socijalni stanovi

Za sve manje stambenog prostora sa prihvatljivim cenama konkuriše sve više ljudi. Oko četvrtine izbeglica koji su u zemlju došle 2015. i 2016. još uvek žive u državnim prihvatilištima za izbeglice, pošto sve do danas nisu mogli da pronađu stan za sebe.

A prošle godine je u Nemačku stiglo još milion ukrajinskih izbeglica. Ove godine se procenjuje da će u zemlju doći još 300.000 podnosilaca zahteva za politički azil.

Sada se sveti decenijsko zapuštanje gradnje socijalnih stanova. Posle 1950. je na osnovu državnih subvencija izgrađeno 8,4 miliona socijalnih stanova. Posle dve decenije u tim stanovima više nije limitirano povećanje kirije.

• Šta radi politika?

Sada se na godišnjem nivou izgradi manje socijalnih stanova u odnosu na stanove kojima istekne obaveza limitiranja kirije. Krajem 2022. u Nemačkoj je bilo svega 1,1 milion socijalnih stanova, a to je istorijski mali broj.

Stranka Levice zahteva javni program izgradnje stanova kao i fond za stanovanje koje može da se plati. „Zahtevam od Vlade da konačno preuzme inicijativu i izdvoji najmanje 20 milijardi godišnje za socijalnu gradnju kao i gradnju u korist opšteg dobra“, kaže poslanica Levice u Bundestagu Karen Laj.

Ali Vlada želi da štedi, nema dovoljno novca. Ministarka za gradnju Klara Gajvic iz Socijaldemokratske partije (SDP) namerava da uvede poreske olakšice za gradnju.

U maju 2023. povećaće se subvencije za građane koji imaju niska primanja i visoke izdatke za kiriju. Takođe će se proširiti broj onih koji imaju pravo na tu vrstu pomoći. Ali to je samo kap u moru.

• Socijalna udruženja zahtevaju regulisanje kirije

Udruženja koja se bave socijalnim pitanjima upozoravaju da stanarina sve češće postaje pitanje egzistencije. To je toksično za socijalni mir u društvu. Jedna od tih organizacija opominje da adekvatno stanovanje spada u ljudska prava.

U zajedničkom stavu, sročenom u takozvanom „pozicionom papiru“, zahteva se da se stambena politika opet proglasi javnim i državnim zadatkom najvišeg prioriteta. Traži se da se uvede regulisanje cena zemljišta i stanarina, kako bi došlo do više pravičnosti na tržištu.

Kritičari takvog koncepta kažu da bi regulisanje cena dovelo do smanjenja gradnje, jer investitori ne bi bili zainteresovani da ulažu u nove zgrade.

• Živeti na 7,5 kvadratnih metara

Sa svim tim problemima teško da će doći do poboljšanja na nemačkom tržištu stambenog prostora. Jedino u segmentu starijih zgrada cene donekle padaju, naročito kada zgrade imaju staro grejanje pa će renoviranje i saniranje biti skupo.

Tamo gde se još uvek greje na gas i lož-ulje cena grejanja će i dalje biti u porastu. To će povećati pritisak na ljude sa prosečnom zaradom.

Jedina mogućnost im je da se presele u manje stanove. Možda će biti više oglasa kao što je ovaj u Berlinu – žena traži cimerku za stan od 15 kvadratnih metara. Pola kirije iznosi 120 evra.