Univerzum je skoro duplo stariji nego što smo mislili, prema novoj studiji koja dovodi u pitanje vodeći kosmološki model.

Stručnjaci sa Univerziteta u Otavi osmislili su novi model i tvrde da se Veliki prasak dogodio pre 26,7 milijardi godina. Ovo je skoro duplo više od prethodnih procena, koje sugerišu da naš univerzum datira 13,7 milijardi godina unazad.

 "Naš novoosmišljeni model produžava vreme formiranja galaksije za nekoliko milijardi godina, čineći univerzum star 26,7 milijardi godina, a ne 13,7 kako je ranije procenjeno“, rekao je profesor Rajendra Gupta, autor studije.

Do sada su naučnici izračunavali starost našeg univerzuma proučavajući najstarije zvezde na osnovu crvenog pomaka svetlosti koja dolazi iz udaljenih galaksija. Godine 2021. došli su do starosti od 13,797 milijardi godina za našu galaksiju na osnovu ovog modela.

Međutim, mnogi stručnjaci su bili zbunjeni postojanjem zvezda koje su izgleda čak i starije od ove.

Na primer, Metuzalem, zvezda u sazvežđu Vage, procenjuje se da je stara između 13,65 milijardi i 15,25 milijardi godina.

Pored toga, NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb otkrio je nekoliko ranih galaksija za koje se čini da su u naprednom stanju evolucije.

Profesor Gupta tvrdi da je prethodni model zasnovan na crvenom pomaku svetlosti "umoran".

"Dopuštajući ovoj teoriji da koegzistira sa svemirom koji se širi, postaje moguće reinterpretirati crveni pomak kao hibridni fenomen, a ne isključivo zbog ekspanzije“, objasnio je on.

Umesto toga, profesor Gupta tvrdi da moramo uvesti ideju o evoluiranju 'konstanti spajanja'.

Konstante spajanja su osnovne fizičke konstante koje upravljaju interakcijama između čestica.

Ideju je prvi postavio Paul Dirac još 1928. godine, koji je sugerisao da su ove konstante mogle varirati tokom vremena.
Dozvoljavajući im da evoluiraju, vremenski okvir za formiranje ranih galaksija koje je posmatrao NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb pri velikim crvenim pomacima može se produžiti sa nekoliko stotina miliona godina na nekoliko milijardi godina, prema profesoru Gupta.

On takođe sugeriše da tradicionalno tumačenje 'kosmološke konstante', koja predstavlja tamnu energiju odgovornu za ubrzano širenje univerzuma, treba revidirati.

Umesto toga, predlaže konstantu koja objašnjava evoluciju konstanti spajanja.

"Ova modifikacija kosmološkog modela pomaže u rešavanju zagonetke malih veličina galaksija uočenih u ranom univerzumu, omogućavajući preciznija posmatranja", dodao je.

• Teorija Velikog praska opisuje početak i evoluciju univerzuma

Teorija velikog praska je kosmološki model, teorija koja se koristi za opisivanje početka i evolucije našeg univerzuma. Kaže da je svemir bio u veoma vrućem i gustom stanju pre nego što je počeo da se širi pre 13,7 milijardi godina.

Ova teorija je zasnovana na fundamentalnim zapažanjima.

1920. Habl je primetio da se rastojanje između galaksija povećava svuda u svemiru. To znači da su galaksije u prošlosti morale biti bliže jedna drugoj. Godine 1964. Vilson i Penzias su otkrili kosmičko pozadinsko zračenje, koje je poput fosila zračenja koje je emitovano na početku svemira, kada je bio vruć i gust.

Kosmičko pozadinsko zračenje je vidljivo svuda u svemiru. Sastav univerzuma - to jest, broj atoma različitih elemenata - u skladu je sa teorijom Velikog praska.
Za sada, ova teorija je jedina koja može objasniti zašto imamo obilje primordijalnih elemenata u univerzumu.