Vladavina prava, normalizacija odnosa sa Prištinom, posvećenost zajedničkim evropskim vrednostima i usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU odrediće dinamiku daljih pregovora o članstvu Srbije u EU, stoji u godišnjem izveštaju o Srbiji koji je danas usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta izveštava RTS.

Više stotina amandmana koje su evropski poslanici podneli na nacrt izvestioca Vladimir Bilčika, grupisano je u 37 kompromisnih amandmana o ključnim oblastima odnosa Srbije i EU, koji su dobili podršku ubedljive većine članova Odbora za spoljnu politiku.

Vladimir Bilčik kaže da izveštaj poziva na usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, nastavak unutrašnjih reformi, posebno u oblasti nezavisnosti pravosuđa i slobode medija, kao i nastavak dijaloga sa Prištinom.

"Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja se nije uskladila sa politikom EU prema agresiji Rusije na Ukrajinu. Ako se uskladi, Srbija bi mogla značajno da unapredi proces pristupanja", rekao je Bilčik.

• "EP će pažljivo pratiti primenu dogovora iz Ohrida"

Izvestilac za Srbiju je rekao su u dijalogu sa Prištinom učinjeni neki ohrabrujući koraci poslednjih meseci i da će Evropski parlament pažljivo pratiti primenu dogovora iz Ohrida.

U tekstu izveštaja parlament daje "punu podršku dijalogu i evropskom posredniku Miroslavu Lajčaku" i poziva obe strane na postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, zasnovanom na "principu međusobnog priznavanja".

Prema rečima Bilčika, "princip međusobnog priznavanja" je kompromisna formulacija, jer parlament ne poziva na priznanje, već na primenu principa koji se već primenjuje u odluci o priznanju ličnih dokumenata, kao i u duhu Ohridskog sporazuma, dok je "na stranama da se dogovore kada i kako će ga primeniti".

Parlamentarci su zatražili i punu primenu ranijih dogovora, uključujući i uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, osuđujući "sve akcije koje ugrožavaju stabilnost".

Izvestilac za Kosovo Evropskog parlamenta Viola fon Kramon, čiji izveštaj je takođe danas usvojen, kaže da oba izveštaja šalju poruku o posvećenosti parlamenta politici proširenja na osnovu zasluga.

"Ovaj stav znači da od obe strane zahtevamo napredak u domaćim reformama, da bi mogle da učine sledeći korak ka EU", dodaje Fon Kramonova.

• "Kontinuirano niska usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU"

U usvojenom tekstu Evropski parlament žali zbog "kontinuirano niske usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU", koja je u 2021. bila usaglašena u 64 odsto slučajeva, u 2022. godini samo 45 odsto.

"Pregovori o članstvu mogu da se nastave samo ako se Srbija uskladi sa sankcijama uvedenim Rusiji i ostvari napredak u reformama povezanim sa pristupanjem EU", navodi izveštaj.

Evropski parlament pozdravlja izraženu podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine i usklađenost sa EU u glasanju za relevantne rezolucije UN. Pozdravljaju se i sankcije Belorusiji zbog njene uloge u ratu Ukrajini, kao i humanitarnu pomoć Ukrajini, pomoć u energetici, rekonstrukciji.

Međutim, parlamentarci "žale što Vlada Srbije izbegava da javno govori o ovim merama".

Parlament žali i što su neki od "ključnih aspekata spoljne politike Srbije suprotni pozicijama EU, uključujući i potpisivanje sporazuma o konsultacijama sa Minstarstvom spoljnih poslova Rusije, kao i sastanke sa zvaničnicima Rusije koji su na listi sankcija EU".

• Evropski parlamentarci zabrinuti zbog imenovanja direktora BIA

Evropski parlamentarci navode da su zabrinuti zbog imenovanja direktora Bezbednosno-informativne agencije, za koga tvrde da je "poznat po anti-EU i prokremaljskoj retorici, kao i da je u prošlosti ruskim vlastima dostavljao informacije o okupljanju pripadnika ruske opozicije".

U izveštaju se izražava zabrinutost zbog najniže do sada podrške članstvu u EU u srpskoj javnosti i porasta podrške režimu u Rusiji.

"Ova pojava je rezultat dugotrajne i široko raširene anti-EU i proruske političke retorike medija pod kontrolom vlade, kao i srpskih zvaničnika", ocenjuje se u izveštaju.

Parlament pozdravlja korake koje je Srbija preduzela na usklađivanju sa viznom politikom EU, navodeći da je Srbija uvela vize za šest zemalja, među kojima su Indija, Tunis, Kuba i Burundi, što je dovelo do "značajnog pada ilegalnih ulazaka na teritoriju EU".

• "Određeni napredak u borbi protiv korupcije"

Izveštaj primećuje "određeni napredak u borbi protiv korupcije" i naglašava da je potrebno "više napora i političke volje" za postizanje opipljivih rezultata, posebno u pogledu organizovanog kriminala.

Vlasti u Srbiji su pozvane da ostvare ubedljive rezultate u slučajevima od "velikog interesa za javnost, kao što su Jovanjica, Krušik i Belivuk, kao i da istraže i procesuiraju osobe odgovorne za nezakonito uništavanje privatne imovine u slučaju Savamala".

• O slobodi medija i izražavanja

Parlament "žali zbog daljeg pogoršanja stanja u oblasti slobode izražavanja" i naglašava da je stanje "slobode medija i slobode izražavanja ozbiljan problem koji treba hitno rešavati".

Izveštaj "konstatuje" odluku REM-a da četiri nacionalne frekvencije dodeli TV stanicama sa "istorijom kršenja novinarskih standarda", uključujući "upotrebu jezika mržnje i širenje dezinformacija i narativa Moskve" o ratu u Ukrajini.

Usvojeni izveštaj izražava zabrinutost zbog "dominantne pozicije Telekoma na tržištu, kao i zbog optužbi da vladajuća partija koristi Telekom kako bi uvećala svoj uticaj na medijskom tržištu Srbije".

U delu izveštaja o socijalnim i ekonomskim reformama, pozdravlja se "kontinuirani" napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i privlačenju značajnih direktnih stranih investicija, ali i podvlači da je rad privatnog sektora "otežan zbog slabosti u vladavini prava".

U delu koji govori o demokratiji i vladavini prava, pozdravlja se "usvajanje mera o unapređenju izbornih uslova i medijskog ambijenta uoči izbora u aprilu 2022. godine, koje su bile rezultat međupartijskog dijaloga uz posredstvo Evropskog parlamenta".

Evropski parlament pozdravlja i učešće svih relevantnih političkih aktera na prevremenim parlamentarnim izborima, što je rezultiralo pluralističkijim parlamentom".