Od početke virusne krize Danska je testirala preko milion građana, registrovala je 13.725 obolelih, od kojih je 12.526 izlečeno, a 615 je umrlo. ( izvor od 31.juli 2020. )

Brojke govore da se zemlja sa 5,8 miliona stanovnika  svrstava među zemlje koje se uspešno nose sa epidemijom.

Međutim, nije sve počelo idealno.

Na početku krize, u januaru 2020, direktor danskog ministarstva zdravlja, ginekolog Soren Brostrom je izjavio da je malo verovatno da će se virus iz Kine proširiti do Danske. Prvi slučajevi su zabeleženi par nedelja kasnije.

Bronstrom je kasnije iskoristio jednu od redovnih konferencija za štampu da prizna svoju grešku i da se izvini uz objašnjenje da se svi nalazimo u novim i nepoznatim okolnostima i da su greške neminovne, ali da će se stvari  ispravljati u hodu.

I tako je i bilo.

Vlada je borbu protiv korone vodila oprezno uz postepeno popuštanje donetih ograničenja. Funkcionisanje zdravstvenog sistema je bilo u početku ograničeno na lečenje hitnih i onkoloških pacijenata uz organizovanje regionalnih kovid bolnica čiji kapacitet se pokazao dovoljnim.

U februaru je bilo problema sa nabavkom pre svega medicinskih maski i jedno kratko vreme je postojalo ograničenje potrošnje. Posle par nedelje i to je prevaziđeno. Kapaciteti intenzivne nege i broj respiratora su se pokazali dovoljnim.

U danima kada je Italija bila u najvećoj krizi Danska je poslala pomoć u medicinskom osoblju i sredstvima, između ostalog i respiratorima iz vojnih rezervi, što je izazvalo oštre kritike medicinske javnosti jer su u pitanju bili tehnološki zastareli respiratori.

Ovo vam najbolje govori o medicinskim standardima u zemlji koja je po proceni Evropske unije bila 2019. godine na četvrtom mestu po uspešnosti organizacije zdravstvenog sistema za koji se izdvaja godišnje oko 2.500 evra po glavi stanovnika.

Efikasna trijaža i testiranje pacijenata koji se obavljaju ispred  bolnica u instaliranim šatorima sprečili su veće širenje virusa među medicinskim radnicima i među bolničkim pacijentima.

I ovde je ogroman problem bio širenje virusa među starijim pacijentima i u domovima za stare, tako da je najveći procenat umrlih bio iz te grupe.

Danska je jedna od retkih zemalja u svetu gde su rađene obdukcije umrlih od korone, uključujući i post-mortem CT i MR skeniranje. Serum Institut (danska ustanova koja se bavi javnim zdravljem) objavio je analizu uzroka smrti  oko 600 smrtnih slučajeva i utvrdio da su samo 23 pacijenta umrla zbog infekcije korona virusom, a da su ostali umrli zbog pratećih bolesti.

I još nešto: testiranje dobrovoljnih davalaca krvi u martu je pokazalo da je broj nosilaca virusa čak 8,5 puta veći od broja tog trenutka pozitivno testiranih.

Do početka aprila bilo je povremeno problema sa količinama i dostupnošću testova, a već u junu je doneta odluka da svako ko želi može onlajn da zakaže PCR testiranje koje se obavlja po drive-in sistemu, besplatno je, termin može da se dobije istog dana a rezultati stižu najkasnije za dva do tri dana. U svakom slučaju ne više od 78 sati. U apotekama je moguće uraditi testiranje na antitela koje se plaća 40 evra.

Politika je, naravno, i u Danskoj imala svoj deo uticaja na situaciju nastalu širenjem virusa, pa su mere zatvaranja bile prilično u skladu sa vladajućom socijaldemokratskom ideologijom zaštite zajedničkog interesa i javnog zdravlja, što je naišlo na kritike liberala iz opozicije koji su vladu optužili za ekonomsku neodgovornost i ograničavanje ličnih sloboda.

Naročito je kritikovan zakon donet po hitnom postupku o mogućnosti sprovođenja prinudne vakcinacije u slučaju epidemije kakva je kovid 19 s tim da je njegovo važenje ograničeno na godinu dana, znači do maja 2021.

Ekonomski efekti epidemije se ublažavaju paketima pomoći firmama. Bilo je i skandala jer je pomoć uplaćivana i firmama koje su registrovane u tzv. poreskim rajevima.

Ipak, ima se utisak da je većina građana Danske mere vlade prihvatila sa poverenjem i pridržavala ih se više-manje disciplinovano, bez posebnih mera prinude, što je i dovelo do dobrih rezultata.

(tekst objavljen na blogu izglave.com kragujevačkog radio-voditelja Miroslava Miletića)