Već 20-ak godina Srbija pokušava da nekako unapredi sopstveni život, sustižući u malim koracima ostatak sveta. Međutim, postoji ogroman jaz između Srbije i onih zemalja koje zauzimaju prve redove svetske rang liste.

Švedska se s pravom smatra jednom od najboljih zemalja za život, a Skandinavci su zaista učinili mnogo za svoj udoban život. Naravno, razlika u mentalitetu je značajna, ali da li je to jedino? Na primer, švedski poslanici su za nas nešto neverovatno.

• Jednostavni ljudi

Suština demokratije je izabrati najbolje među jednakima i dati im uzde vlasti. Nismo sigurni da li Šveđani biraju najbolje, ali poslanici ne postaju deo elitnog društva, kome je život običnih ljudi apsolutno stran.

„Mi smo obični građani. Nema smisla davati posebne privilegije parlamentarcima, jer je naš zadatak da predstavljamo građane i poznajemo stvarnost u kojoj žive. Predstavljanje građana je privilegija samo po sebi, jer imamo priliku da utičemo na tokove u zemlji “, rekao je u jednom intervjuu Per-Arne Hokason, član Socijaldemokratske partije.

• Parking

Parlament poseduje samo tri automobila: za predsednika, premijera i njegove zamenike, a automobili se koriste samo za zvanične događaje. Poslanici na posao stižu gradskim prevozom, biciklom...

Samo premijer ima pravo da koristi automobil, a i to pripada službi državne bezbednosti, mada svaki poslanik može da zatraži auto, ako za to postoji dobar razlog. Generalno, parlamentarci čak i ne koriste taksi, samo ako situacija zahteva upravo takvo rešenje.

• Plata

Do 1957. poslanici nisu dobijali ni novčića, dok parlament nije utvrdio da „nijedan građanin ne može biti lišen mogućnosti da postane poslanik iz ekonomskih razloga “. Danas je poslanička plata oko 40.000 kruna, što je uporedivo sa platom nastavnika u osnovnoj školi.

Poslanici ne mogu da povećaju svoje plate, za to postoji nezavisni odbor Riksdagens Arvodesnamd. Uključuje predsednika kao sudiju i još dve osobe, obično novinare ili bivše zvaničnike.

• Apartmani

Za članove parlamenta koji nisu iz Stokholma obezbeđeni su državni stanovi. Ovo je jednosoban stan površine oko 45 kvadratnih metara, gde obično jedna soba služi i kao spavaća i dnevna soba. Održavanje stana sprovode sami poslanici, samo jedno godišnje čišćenje je obezbeđeno o državnom trošku.

Stan je namenjen samo za stanovanje poslanika, njegova porodica nema pravo da tu živi, bar besplatno. Čak i za noćenje rođaka, poslanik će morati da plati državi.

• Restoran

U Domu parlamenta nema nikoga ko liči na konobara. Svaki poslanik sam kupuje kafu i hranu, a dužan je i da svo upotrebljeno posuđe vrati na svoje mesto.

Da, ne samo da vrati, već ga prethodno opere.  Večerati u skupom restoranu za javni novac, na teret budžeta je potpuna glupost.

• Armija sekretara

Niko od poslanika nema pravo da ima svog sekretara ili pomoćnika. Svaka stranka od države dobija određeni iznos za formiranje partijskog sekretarijata, koji radi u korist svih "odjednom za iste pare".

Niko od članova stranke ne može angažovati nekog od sekretara radi zadovoljavanja ličnih potreba. A to znači da švedski poslanici sami sastavljaju raspored, zakazuju termine sastanak i trče na kafu.

• Penzije

Ni bivši političari u Švedskoj nisu čuli za doživotnu penziju. Bivšem poslaniku se isplaćuje svojevrsna otpremnina u iznosu od 85 odsto plate za dve godine. Ali da biste ga dobili u drugoj godini, morate dokazati da zaista tražite novi posao.

Ako čovek dobije još jedan mandat, automatski gubi beneficije. A regionalni političari ne vide ni penziju, ne vide ni platu. Na lokalnom nivou politička aktivnost se tretira kao dodatna aktivnost i ne plaća se.

U Švedskoj se javna služba ne smatra nečim prestižnim, pa stoga nisu posebno voljni da tamo idu. Primera radi, ne tako davno premijer je podneo ostavku i dugo mu je mesto bilo prazno, sve dok parlament skoro na silu nije smestio tamo bivšeg ministra finansija. Što je država uspešnija, manje je prestižno raditi za nju – takav je zakon.