Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini konačno je podstakla Evropsku uniju da se probudi i shvati strateški značaj Zapadnog Balkana i potencijal Moskve da iskoristi nerešene sporove u regionu da podriva Zapad, piše "Politiko" u svojoj analizi.

Lideri EU sada moraju da iskoriste geopolitički trenutak kako bi obnovili integraciju malih, ekonomski krhkih zemalja sa ukupnom populacijom od manje od 18 miliona u Uniju, ili rizikuju da ih Rusija i Kina iskoriste u svojim igrama moći, ocenjuje urednik briselskog portala Pol Tejlor.

Uprkos sporom napretku od kada im je EU zvanično dala perspektivu za članstvo 2003. godine, pristupanje EU ostaje najbolji mogući ishod za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao i za ostatak Evrope.

Ako EU nastavi da ih drži na distanci, alternative bi mogle da budu veće usklađivanje sa Rusijom, nastanak neliberalne, vanblokovske zone koja mogla da se proteže od Mađarske do Turske, ili - što je još gore - novi oružani sukob koji uključuje toksičnu mešavinu organizovanog kriminala i naoružane migracije, ocenjuje portal.

U nekim prestonicama zapadne Evrope, posebno u Parizu i Hagu, gde je zamor od proširenja EU najintenzivniji, postoji samozadovoljna pretpostavka da je status kvo podnošljiv i da ne predstavlja ozbiljan rizik po evropsku bezbednost.

Istina, ljudi na Zapadnom Balkanu su umorni od ratova. I, iako se čini da je situacija pod kontrolom, ona nije održiva u nedogled, ocenjuje Tejlor.

Ne postoji garancija da će nerešeni sukobi unutar BiH ili između Beograda i Prištine ostati zamrznuti, ili da lokalizovano političko nasilje neće eskalirati, privlačeći spoljne igrače i podstičući nove tokove izbeglica, oružja i droge u EU. Nedavni sukobi oko registarskih oznaka za automobile kosovskih Srba pokazuju kako mala varnica može da izazove ozbiljan požar.

"Politiko" navodi i Moskva "pokušava da raspiri panslovenski pravoslavni nacionalizam i da eksploatiše podele gde god može" kroz pružanje podrške lideru bosanskih Srba Miloradu Dodiku u njegovim zahtevima za osamostaljenjem Republike Srpske i "širenjem dezinformacija kako bi pojačala neprijateljstvo kosovskih Srba prema prištinskim vlastima".

 Kina je, sa svoje strane, uglavnom težila ekonomskim investicijama preko svoje inicijative "Pojas i put". Peking, navodi portal, "koristi svoju finansijsku snagu da odvrati balkanske države da podrže kritične rezolucije u UN o kršenju ljudskih prava".

Uz komentar da provladini mediji u Srbiji prenose ruski narativ o Ukrajini, i da su Rusija i Kina "doprinele ponovnom naoružavanju Srbije", "Politiko" navodi i da Moskva ima moćnu polugu u vidu energetske zavisnosti Srbije i BiH od njihovog gasa.

EU, smatra portal, ima moćnije dugoročne poluge, ako je voljna da ih iskoristi, s obzirom na rasprostranjenu težnju javnosti širom regiona - sa izuzetkom Srbije, da se pridruže bloku. Problem su bile Francuska i Holandija koje su se opirale daljem proširenju uglavnom zbog straha od migracija i organizovanog kriminala.

Kada su lideri EU požurili da daju Ukrajini i Moldaviji status kandidata u junu, elite Zapadnog Balkana su se razumljivo plašile da su njihove zemlje gurnute dalje u red za članstvo.

Dakle, šta bi EU sada trebalo da radi?

Prvo, predlaže "Politiko", vidljiviji politički angažman. EU je ove godine više počela da obraća pažnju na region. Održana su dva samita EU-Zapadni Balkan i ovakav angažman treba nastaviti, ocenjuje portal.

Drugo, izneti prednosti pristupanja EU. EU treba da preoblikuje svoj glomazni proces pristupanja kako bi kandidatima kroz finansijsku i drugu pomoć približila prednosti članstva u EU, dok oni napreduju sa sprovođenjem reformi.

EU bi trebalo da pozove ministre iz regiona da prisustvuju neformalnim sastancima saveta o pitanjima od zajedničkog interesa. To bi trebalo da podstakne zemlje Zapadnog Balkana da biraju posmatrače u Evropski parlament istovremeno sa evropskim izborima 2024. godine, tako da imaju glas, ako ne i pravo glasa, u zakonodavstvu EU.

Naravno, najveći deo teškog posla treba da se obavi u zemljama kandidatima, od kojih je većina daleko od ispunjavanja osnovnih uslova demokratije, vladavine prava, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije da bi se kvalifikovali za članstvo, ocenjuje briselski portal i predlaže EU da "radi iznutra" podržavajući civilno društvo, ženske organizacije i mala preduzeća kao pokretače promena, istovremeno nudeći podsticaje i vršeći pritisak odozgo.

U ovom geopolitičkom trenutku, EU jednostavno ne može sebi priuštiti da napusti region da se zagnoji, zaključuje "Politiko".