Na Tibetu su otkrivena tela budističkih monaha.

Budisti kažu da monasi smatraju da čovek može da živi vekovima, ako meditira. Otkrivamo, u čemu je velika misterija.

To ne može da bude istina

Srce Lobsanga Ceringa stanovnika tibetskog manastira Ganden Džangce prestalo je da kuca 5. maja 2020. godine. Tog dana je seo u pozu lotosa, počeo da čita molitvu i tiho umro. Kasnije su stanovnici primetili da telo već nekoliko dana ostaje nepromenjeno. Koža je i dalje bila elastična, zglobovi fleksibilni, kosa i nokti su i dalje rasli.
To je trajalo nedelju, dve i mesec dana. U Ganden Džangce su došli naučnici. Posle nekoliko elektroencefalograma, konstatovano je da je mozak i dalje aktivan i da postoje slabi impulsi. Međutim, to je nemoguće! Monasi nisu bili iznenađeni. „Otišao je u tukdam (meditacija kojom um prelazi u stanje poput onog u periodu smrti)“, objasnili su.
Telo je u suštini mrtvo, u njemu skoro da nema vlage. Međutim, mozak radi i svest se i dalje održava.

„Monah je još uvek živ“

Sličan slučaj se dogodio 2015. godine u Mongoliji. U manastiru je pronađeno telo budističkog lame, koji je umro 1852. godine. Očigledno je umro tokom meditacije. Tada su neki eksperti tvrdili: „Monah je još uvek živ“. Telesna temperatura mu je 33 stepeni, niža je od normalne, ali neznatno. Drugi su se suprotstavili toj tvrdnji: „Tako nešto ne može da se desi.“
Prema budističkim idejama, u tukdamu onaj koji meditira sam kontroliše situaciju. U ovom stanju monasi mogu da budu godinama ili čak vekovima.
Prema mišljenju nekih naučnika ovaj podatak potpuno menja mišljenje o smrti. Savremena medicina je ranije smatrala da je čovek ili živ ili mrtav. Ispostavlja se da svest čoveka, neko vreme nakon zaustavljanja svih bioloških procesa, nastavlja da postoji.

Najpoznatiji slučaj se dogodio pre skoro 100 godina u budističkom hramu Ivolginskom datstanu kod Ulan Udea. Tada je tamo živeo Pandito Hambo-lama Daši Itigelov. Kada je predosetio da će umreti 1927. godine, okupio je učenike i počeo da čita molitvu. Postepeno je prestao da pokazuje znake života i sedmog dana je bilo jasno da je učitelj prešao u stanje nirvane.
Sahranili su ga u sanduku od kedra u položaju lotosa. U testamentu je Itigelov zatražio da se njegov grob proveri posle 75 godina, 2002. godine su monasi ekshumirali telo. Bili su iznenađeni, osećali su se kao da je Hambo-lama preminuo pre samo nekoliko dana, čak ni njegova kosa nije bila ni malo promenjena.

To su potvrdili i eksperti Ruskog centra za sudku medicinu. Prema njihovim rečima, kosa je po svojim svojstvima ista kao i kod živih ljudi. Iako se smatra da je organizam mrtav, temperatura tela je samo 20 stepeni.

Oni su to uspeli

Tako su se eksperti iz različitih zemalja zainteresovali za viševekovnu budističku praksu. Ruski stručnjaci su počeli da proučavaju jedan od prvih fenomena. Naučnici Instituta za istraživanje mozga Ruske akademije nauka (RAN) su se 2020. godine dogovorili sa duhovnim vođom tibetanskog budizma Dalaj Lamom XIV da se formiraju dva istraživačka centra u manastirima na jugu Indije.
Monahe su izučavali u periodu kada su bili u dubokoj meditaciji. Utvrdili su da u to vreme telo mnogo manje reaguje na spoljne stimulanse i da se to dešava nesvesno.
Ovaj fenomen je najupečatljiviji u meditaciji tukdam. Telo pokojnika izgleda kao da je zaspao, pritom, nema nikakvih znakova raspadanja.

„Običan čovek, kada uđe u sobu gde je pokojnik, doživljava neku vrstu odvojenosti, pa čak oseća i straha. Međutim, u tukdamu nema takvih reakcija. Suprotno od toga, postoji osećaj spokojstva“, objašnjava direktor Instituta za istraživanje mozga RAN akademik Svjatoslav Medvedev.
Nije poznato zašto je to tako. Moguće je da mozak u kome se čuva neka aktivnost podržava tonus celog organizma. Druga verzija je da se pod uticajem meditacije prilikom umiranja oslobađaju neke supstance koje štite ćelije od razgradnje.
U svakom slučaju, budistički monasi su očigledno uspeli da nadmudre smrt. Međutim, naučnici tek treba da saznaju na koji način su uspeli.