Niko u Srbiji nije bio oklevetan kao Zoran Đinđić, izjavio je za N1 glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić, autor knjige "Zoran Đinđić i nedovršena država". Uveren je i da Đinđić, da je ostao živ, danas ne bi bio na vlasti, već bi bio profesor na Harvardu.

Lalić je u Novom danu TV N1 istakao da je Đinđić „knjiški postavio stvari“ u Srbiji posle 5. oktobra koje traju i do dan danas – primera radi da smo posle njega imali mirne primopredaje vlasti, da je u zemlju ušao privatni kapital itd.

„U Srbiji postoji žeđ za demokratijom. Model koji je on prvi napravio, on je nametnuo, Koštunica je krenuo da vraća, ali više nije mogao da vrati. Pre 5. oktobra je samo pet odsto bilo u privatnom vlasništvu, danas je 50 odsto“, rekao je Lalić povodom 20. godišnjice ubistva Đinđića.

I dan danas se spekuliše o tome kako bi Srbija izgledala da je Zoran Đinđić ostao živ. Lalić je, međutim, uveren da Đinđić u tom slučaju ne bi ostao na vlasti.

„Ne bi, potvrdila mi je Ružica (Đinđić) da je prihvatio katedru na Harvardu. Bio bi profesor, imao bi 71 godinu, promrdao bi Srbiju nekim intervjuom…“, ocenio je.

Lalić je mišljenja i da je Đinđića određena politička naivnost koštala života.

„Đinđić je bio stranac u ovoj zemlji, otišao je iz zemlje sa 24 godine, vratio se u 37. On nije znao šta je EKV. Jeo je Mekdonalds u kancelariji, nije ga zanimala hrana, nije ga zanimala moda, zanimala su ga samo penkala i antikviteti“, ukazao je urednik Nedeljnika.

Istakao je i da niko u Srbiji nije oklevetan kao Đinđić i da se primera radi i dan danas tvrdi kako je tražio bombardovanje Srbije.

„Da li iko misli da Milošević to ne bi to puštao svaki dan u kampanji“, upitao je Lalić i podsetio da se Đinđić 1999. sklonio iz Srbije nakon što je ubijen Slavko Ćuruvija, jer bi on bio sledeći.

„Zorana Đinđića je ubila država, prvo je pokušao neki mafijaš na ulici, pa ga je policija odmah pustila. Ubio ga je najbolji strelac najelitnije jedinice DB-a. To je zavera najvećih razmera“, podvukao je gost Novog dana.

Komentarišući nedavnu izjavu bivšeg predsednika Borisa Tadića da su Đinđiću, uoči atentata, iz Stejt departmenta upućene pretnje zbog namere tadašnjeg premijera da se kosovsko pitanje revidira, Lalić je rekao da je to „bezveze iskorišćena stvar“.

Lalić je rekao da je bilo očekivano da Stejt department iskaže nezadovoljstvo zbog Đinđićevih planova za Kosovo – a premijer je, kako je rekao, tada pokušao da izgura podelu – ali nije bilo reč o pretnjama.

Gost Novog dana je odbacio ocene da je Đinđić bio makijavelista, upitavši da li bi makijavelista ušao u stranku koja je u tom trenutku imala sedam poslanika, i da li bi napustio evropski krem da se „potuca sa mafijom koja ga je na kraju ubila“.

Govoreći o poređenjima Zorana Điđića i Aleksandra Vučića, Lali će podsetio da je zapravo Slobodan Milošević prvi Vučićev veliki šef, i da aktuelni predsednik stalno priča kako je Milošević napravio veliku grešku u odnosu prema Zapadu.

Stoga, ocenio je Lalić, Vučić sa Đinđićem može da se poredi samo po pitanju odnosa prema Zapadu.

„Ovde je sve radio kontra Đinđića. Ta poređenja su smešna, da krenemo od medija, društva… Đinđića je napadado ko stigne“, podsetio je Lalić ukazujući da sloboda medija nikada nije bila veća nego u period od 2001. do 2003. godine.