Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna obeležava 14. februara po novom, odnosno 1. februara po starom kalendaru.

Slavi se se kao „Dan ljubavi i vina”.

Sveti mučenik Trifun, bio je dete blagočestivih roditelja.Kao dete vreme je provodio čuvajući guske.Bog ga je darovao čudotvorstvom i isceljenjem.Tokom svog života iscelio je mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomogao mnogima koji su mu se obraćali za pomoć.
Za vreme vladavine cara Gordija rimskim carstvom, proslavio se izlečivši carevu kćerku Gordijanu.Gordijana se teško razbolela i poremetila sa umom.Mnogi lekari pokušali su da je izleče ali bezuspešno.Kada se zli duh javio iz devojke, rekao je da ga iz nje ne može isterati niko drugi, nego jedino čovek po imenu Trifun.Čuvši to, car je pozvao sve ljude sa ovim imenom iz carstva.Niko nije uspeo da je izleči.Kada je došao red na mladog Trifuna, on je iscelio Gordijanu.
Car Gordije bogato je nagradio Trifuna.Svo bogatstvo mladić je na povratku podelio siromašnima i nastavio da čuva guske.Nakon isceljenja, mnogi primiše hrišćansku veru.
Dolaskom na presto rimskog cara Dekije, kreće u progon hrišćana.Trifun nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, i zbog toga je svirepo mučen i proganjan.Pogubljen je od strane cara 250. godine.Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen.

Svetog Trifuna slave neke srpske porodice kao krsnu slavu, a njemu se moli da zaštiti polja od poplava, grada i raznih štetočina.
Vinogradari na dan Svetog Trifuna idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog perioda, pa da počne bujati u proljeće koje se već počinje primicati.

Sveti Trifun se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.