Nakon preduzetih mera za spasavanje privrede od posledica korona krize, novi izazovi su zaustavljanje rasta javnog duga i ispravljanje velikih neravnoteža u budžetu, saopštio je u ponedeljak Fiskalni savet u analizi u kojoj iznosi trenutnu procenu da bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko tri odsto, u kojoj predlaže zamrzavanje plata i penzija i procenjuje da će bez posla u Srbiji ostati 30-50.000 ljudi, kao posledica epidemije koronavirusa. Biljana Stepanović kaže da je procena Fiskalnog saveta realna.

Zdravstvena kriza se nastavlja, privreda je i dalje u problemima, a država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju – tim pre jer se već neracionalno zadužila i potrošila preko 600 miliona evra za isplatu 100 evra punoletnim građanima, kaže se u analizi Fisklanog saveta.

U takvim okolnostima, nastavlja se, Fiskalni savet očekuje da bi bi pad proizvodnje u 2020. mogao da bude oko tri odsto.

"Ekonomske posledice zdravstvene krize, međutim, nisu ograniene samo na privrednu aktivnost, već su i svi najvažniji fiskalni indikatori potpuno izbačeni iz ravnoteže. Deficit budžeta u 2020. biće rekordnih sedam odsto BDP (oko tri milijarde evra), i to ako ne bude novog programa pomoći privredi, dok će javni dug na kraju godine preći nivo od 60 odsto BDP", navodi Savet naglašavajući da je ovo poslednje "posledica pre svega neumereno velikog povećanja plata u javnom sektoru od kosor 10 odsto, s kojim se ušlo u 2020.".

Savet upozorava da bi fiskalna politika morala da se prilagodi novim okolnostima, što podrazumeva smanjenje deficita u 2021. na oko dva odsto BDP da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost, povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu i kontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021.

Štaviše, Savet smatra da bi opravdano bilo i potpuno zamrzavanje zarada.

Savet ističe da ukoliko u drugoj polovini godine ponovo dođe do rigoroznog ograničenja kretanja stanovništva i zabrane rada u određenom broju privrednih delatnosti, privredna aktivnost će se dodatno umanjiti u odnosu na prethodne prognoze – pa bi pad BDP u 2020. u tom slučaju bio veći od 3 odsto i mogao bi iznositi oko 5 procenata.