Posle pada helikoptera i pogibije ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova i njegovog zamenika, isplivalo je mnogo prikrivenih činjenica i zakulisnih dešavanja u Ukrajini. Da bi se razumelo sve što se posle tog tragičnog incidenta događa poslednjih nedelja, potrebno je vratiti se na sam pad helikoptera u kojem su bili ministar Denis Monastirski i njegov zamenik i državni sekretar. Helikopter se srušio prošle srede u Brovarima (naselju u blizini Kijeva) i pao na vrtić. Poginulo je 18 osoba: svi koji su bili u helikopteru i dvoje dece piše Politika.

Pre misterioznog pada letelice Ministarstvo unutrašnjih poslova je otkrilo načine preprodaje zapadnog oružja koju su obavljali visokopozicionirani pripadnici Oružanih snaga Ukrajine. I to je bio „okidač” da u medijima počne da se govori o različitim verzijama tragičnog događaja, uzrocima i zaverama. Navodno su pripadnici Ministarstva policije počeli da traže udeo u tim transakcijama, čak su neke tranše i isplaćene, a onda se desio iznenadni pao helikoptera s policijskim vrhom.

Sumnja na korupciju u ukrajinskoj vojsci: Ministar odbrane na saslušanju zbog nabavke hrane za vojsku na frontu https://t.co/Pqt134YLUG

— EXPRESS NEWS & EKSPRES VESTI (@EKSPRESVESTI) January 24, 2023

Prvi je klupko počeo da odmotava donedavni savetnik kancelarije ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič. Treba podsetiti da je on, posle istrajavanja na svojoj verziji događaja s rušenjem zgrade u Dnjepropetrovsku pre desetak dana, na kraju dao ostavku i izvinio se. Arestovič je zapravo najavio ovaj unutrašnji ukrajinski sukob u kojem sami akteri imaju malo uticaja na rasplet.

Ruski mediji su primetili da je Arestovič, koji je po popularnosti odmah iza Zelenskog i načelnika Generalštaba Valerija Zalužnog, po svemu sudeći u ovom trenutku namerno učinio iskorak kako bi se distancirao od aktuelne ukrajinske vlasti.

U ukrajinskim medijima je takođe počelo da se govori kako su ukrajinske bezbednosne službe pod različitim uticajima: vojna bezbednosna služba je navodno pod uticajem Pentagona, a civilna obaveštajna pod patronatom CIA.

U međuvremenu su pokrenute istrage zbog nabavki hrane za vojsku koja je naplaćivana dva do tri, pa i sedam puta skuplje nego što je njena stvarna cena. Uhapšen je i zamenik ministra za infrastrukturu, razvoj zajednica i teritorija Vasilij Lozinski, koga su detektivi Agencije za borbu protiv korupcije (koja je pod patronatom stranih država) uhapsili dok je primao mito od 400.000 dolara. On je dugogodišnji blizak saradnik premijera Denisa Šmigla, koji ga je i doveo u vladu.

Sve ovo vodi ka slabljenju trenutne vlade u Kijevu i samog predsednika Volodimira Zelenskog. Tragično nastradali rukovodioci policije bili su bliski saradnici predsednika. Naime, ministar Monastirski nasledio je dugogodišnjeg šefa policije zloglasnog Arsena Avakova (koji je upravljao nacističkim jedinicima još od puča na Majdanu), koga je Zelenski dugo pokušavao da smeni.

A onda je „Volstrit džornal” krajem prošle nedelje „oživeo” priču o pogibiji ukrajinskog pregovarača s početka rata. Ukrajinsko tužilaštvo je pokrenulo istragu o ubistvu Denisa Kirejeva, koga su 5. marta prošle godine ubili pripadnici SBU, posle prve runde pregovora s Rusima u Belorusiji krajem februara. Prvo je bilo insinuirano da je Kirejev radio za Ruse, međutim kasnije je odlikovan kao heroj Ukrajine.

Sada je šef Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR) Kiril Budanov u intervjuu za Radio Sloboda (Radio slobodna Evropa) potvrdio da je ovaj bankar bio njihov pouzdani agent i da su ga ubili pripadnici civilne bezbednosne službe SBU. Rekao je da tačno zna ko je izvršio ubistvo metkom u potiljak Kirejeva.

Ukratko, Budanov je rekao da je tada glavni zadatak Kirejeva u pregovorima s Rusijom, koji je postavio GUR, bio da se odugovlači proces kako bi se dobilo na vremenu. „Onaj ko je ubio Kirejeva hteo je da nam ne dozvoli da dobijemo na vremenu”, rekao je šef vojne obaveštajne službe, podsetivši da je tada situacija bila „blizu kritične”. „I postojao je izvestan broj ljudi koji, recimo, nisu baš želeli da Ukrajina pobedi. Ovo je moje lično mišljenje, ponovo naglašavam”, rekao je Budanov.

Objašnjavajući prirodu svog odnosa i poverenje u „pregovarača” Kirejeva, Budanov tvrdi da je informacija ovog bankara, koji je počeo da radi za vojnu obaveštajnu službu u proleće 2021, pomogla da se odbrani Kijev i da mu je zbog toga Zelenski posthumno dodelio orden.

Po podne 23. februara prošle godine, Kirejev je generalu Budanovu dao obaveštajne podatke da je Vladimir Putin upravo naredio da invazija počne 24. februara i da je glavna tačka napada – aerodrom u Gostomelju. Za tih nekoliko sati preraspoređene su trupe kako bi se suprotstavile ruskom napadu. Posle bitke s Rusima aerodrom je oštećen i nije upotrebljiv za invazione snage, svedočio je Budanov.

Posle te informacije Kirejev je uvršćen u pregovarački tim i učestvovao je u prvoj rundi 28. februara. Zanimljivo je takođe da, prema rečima aktuelnog šefa GUR-a, tadašnji načelnik civilne obaveštajne službe Ivan Bakanov, koji je smenjen u julu, „nije mogao baš ništa da objasni”. Ukrajinski mediji su 7. marta izvestili i o pogibiji gradonačelnika Gostomelja Jurija Prilipka, koji je delio hleb i lekove građanima i navodno poginuo tokom granatiranja koje su izvele ruske trupe. Tada je ranjen i gradonačelnik Buče. S druge strane, ruski mediji su o tom događaju izvestili kao o ukrajinskom ubistvu „svojih” koji su bili angažovani na organizovanju pregovora između Rusije i Ukrajine.

Savetnik šefa kancelarije predsednika Ukrajine Mihail Podoljak sada je objasnio da u prvim danima rata „nije bilo jedinstvene koordinacije” među agencijama za sprovođenje zakona. Te koordinacije očigledno nema ni sada, ako se uzmu u obzir poslednji događaji između policije i vojske. Reč je o obračunu između civilne i vojne strukture, koji će završiti političkim, a možda i egzistencijalnim žrtvovanjem vodećih figura.