Demonstranti u Beogradu i drugim gradovima Srbije imaju dobar razlog da izađu na ulice. Jer, predsednik Aleksandar Vučić izdao ih je na izborima 21. juna, smatra urednik u DW Miodrag Šorić.

Strani agenti – oni su krivi! Mračne sile iz inostranstva stoje iza demonstracija u Srbiji. U to je siguran predsednik Aleksandar Vučić. Pre samo nekoliko sedmica ostvario je visoku pobedu na takozvanim „izborima“ i sada kontroliše dve trećine parlamenta. Tim teže mu sada pada da objasni pozadinu nereda, nezadovoljstvo njegovom vladom. Ili – kako pravi ili izmišljeni „strani agenti“ mogu da upravljaju desetinama hiljada demonstranata u nekoliko gradova.

Vučić pritom nikoga ne okrivljuje konkretno, ne pominje imena ni države. Samo širi teorije zavere, stare komunističke slike neprijatelja. To je naučio od svog mentora, zločinca Slobodana Miloševića. Poput njega, mutirao je od komuniste u nacionalistu i sada se pretvara da je demokrata. Od Miloševića je takođe usvojio metode za održavanje na vlasti: progon opozicije, manipulisanje medija, kontrola pravosuđa. Nedavni „izbori“ u Srbiji nisu bili izbori – bar ne demokratski. Izveštaji OEBS-a i drugih posmatrača izbora su nedvosmisleni.

Strani agenti – oni su krivi! Mračne sile iz inostranstva stoje iza demonstracija u Srbiji. U to je siguran predsednik Aleksandar Vučić. Pre samo nekoliko sedmica ostvario je visoku pobedu na takozvanim „izborima“ i sada kontroliše dve trećine parlamenta. Tim teže mu sada pada da objasni pozadinu nereda, nezadovoljstvo njegovom vladom. Ili – kako pravi ili izmišljeni „strani agenti“ mogu da upravljaju desetinama hiljada demonstranata u nekoliko gradova.

Batinaši protiv demonstranata

Narod Srbije demonstrirao je drugu noć zaredom, jer se oseća prevarenim. Ne samo kada se radi o izborima. Prethodnih nedelja Vučić je uklonio gotovo sve mere predostrožnosti protiv širenja pandemije. Pretvarao se da koronu drži pod kontrolom. Međutim, posle izbora, iznenada se ispostavilo da je sve mnogo gore nego što je tvrdio pre izbora: pandemija se brzo širi, odnosi sve više života. Ekonomija je u slobodnom padu. A odgovorni predsednik nedužno pere ruke.

Vučić sada protiv demonstranata šalje svoje batinaše, malo u uniformama, malo u civilu. Ako je verovati demonstrantima, ti u civilu se uvuku u masu na ulici i vrše nasilje kako bi bacili ljagu na proteste. Policija nije ni malo uzdržana, kako to tvrdi Vučić. Mnogo je slika na kojima se vidi kako policajci palicama tuku muškarce i žene koji leže na zemlji, pa čak i decu koja s protestima nemaju veze. Snage bezbednosti Srbije već decenijama sramote tu zemlju.

Srbija nije demokratija. Sve dok je to tako, ona nema šta da traži u Evropskoj uniji. EU u svojim redovima ima dovoljno posla s autokratskim liderima iz srednjoistočne Evrope i ne treba joj još jedan od te sorte kojeg još treba i da finansira.

Kancelarka mora da reaguje

Angela Merkel je povodom početka nemačkog predsedavanja EU juče u Briselu veoma lepim rečima govorila o važnosti vladavine zakona i demokratije u Evropi. Te reči će postati kredibilna politika samo ako kancelarka u skladu s tim bude i postupala – na primer, obustavom pregovora o pristupanju sa Srbijom sve dok je Vučić na vlasti. Brisel bi takođe trebalo da sprovede nezavisnu istragu o tome ko je odgovoran za brutalne napade na demonstrante. Ako Srbija odbije da sarađuje, EU bi šefovima policije i ministarstva unutrašnjih poslova i odbrane ubuduće trebalo da zabrani ulazak na svoj prostor. EU ne sme dozvoliti da prođu tek tako. Angela Merkel je predugo podržavala Vučića, koji bi mogao da ukalja njen uspeh kao kancelarke.

Snaga Vučića je slabost njegovih protivnika: srpska opozicija je posvađana. Osim toga, ateisti Vučiću uspelo je da pridobije i Srpsku pravoslavnu crkvu. Tačnije: neke vladike – poput onog u Vojvodini – dozvolile su da ih on upregne u svoja kola. Vučić kontroliše državni aparat i sve povezane resurse. I sve dok je to tako, ostaće na vlasti.

Egzodus Srba

U ovu tragediju spada da takvo stanje u Srbiji uopšte nije loše za Zapad. Na Balkanu vlada mir, mladi i dobro obrazovani Srbi odlaze iz zemlje kako bi svoju sreću potražili u Kanadi, Francuskoj ili Nemačkoj. 

U vreme raspada Jugoslavije, u zemlji je živelo oko deset miliona Srba, sada ih ima sedam miliona, a za nekoliko decenija verovatno će ih biti samo dva do tri miliona. Problem nemirnog naroda na Balkanu time će se rešiti sam od sebe, ali pre svega zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovim pristalicama.