Međuizbori u SAD do sada nisu bili razlog za zabrinutost nemačkih političara. Ovoga puta je drugačije. Svi žele da pragmatično pristupe pobedniku, a ipak ih prilično brine stanje američke demokratije.

Dok se prebrojavaju glasovi u SAD, u Nemačkoj vlada uznemirenost. Ranije se na američke međuizbore uglavnom gledalo kao na čisto unutrašnjopolitičku stvar – kao na neku vrstu srednjoročnog bilansa predsednika, izabranog dve godine ranije. Svaka nemačka vlada, kao i političarke i političari u čijem fokusu je spoljna politika, sa interesovanjem su pratili dešavanja u SAD, ali retko ko je zaista bio zabrinut da bi ti izbori mogli nešto suštinski da promene u odnosu dveju zemalja ili kada je reč o demokratiji u SAD, koja je važan partner kako za Nemačku, tako i čitavu Evropu.

Ovoga puta je drugačije. Mnogi u političkom Berlinu smatraju da su ovi međuizbori važniji za američku budućnost od prethodnih. Brinu se da bi američka demokratija mogla biti ugrožena.

► Mogući uticaj na spoljnu politiku

Ako u oba doma Kongresa, Predstavničkom domu i Senatu, na izborima bude izgubljena demokratska većina, manevarski prostor američkog predsednika Džozefa Bajdena biće značajno ograničen. U Berlinu su toga svesni. U tom slučaju Bajden bi postao, kako to u Americi kažu, „hroma patka“ (lame duck) – paralizovan i kroz mogući postupak opoziva o kojem neki republikanci već dugo otvoreno govore piše dojče vele.

Unutrašnjopolitičke prepirke mogle bi da utiču i na spoljnu politiku SAD. U proteklih nekoliko nedelja i s desne i s leve strane političkog spektra, i to u obe stranke, sve glasnije se dovodio u pitanje trenutni obim finansijske i vojne pomoći Ukrajini. Šta će se desiti ako te političke snage budu imale većinu u Kongresu?