Privreda posrće, neka nemačka preduzeća u 2020. računaju s gubicima u trocifrenim milionskim iznosima. Situacija je ozbiljnija nego što se u početku mislilo, ocenjuju eksperti koji savetuju nemačku vladu.

Pandemija korona-virusa daleko je od kraja. To pokazuje i situacija s kojom se suočava okrug Gitersloh u Severnoj Rajni Vestfaliji, kao i susedni okrug Varendorf. Samo što su mere uvedene zbog pandemije ublažene, nakon masovnog izbijanja zaraze u koncernu „Tenis“ uveden je regionalni „lokdaun“. I tek će da se vidi da li je to kraj.

Sve to je snažno pogodilo privredu u čitavom tom regionu. Živeti i privređivati u vremenima korone znači da morate da se nosite s velikom nesigurnošću. I to dugo. To veoma dobro pokazuje novo žarište, a na to upozorava i Savet ekonomskih eksperata koji savetuje nemačku vladu i procenjuje sveukupan privredni razvoj zemlje.

Konjuktura će opasti za 6,5 procenata

„Ako nam ne pođe za rukom da društvenom distancom održimo mali broj infekcija i ostanemo na ovom kursu ublažavanja mera kako bi se smanjila nesigurnost kompanija i domaćinstava, onda se mora računati s dužom slabom fazom“, navode eksperti. Oni polaze od toga da će konjuktura ove godine pasti za 6,5 procenata. Istovremeno, pad na nivou Evropske unije mogao bi da bude 8,5 odsto.

Privredni mudraci, kako se još taj Savet zove u nemačkoj, time su naniže, i to značajno, korigovali svoje prognoze s kraja marta. Oni govore o „verovatno najvećem padu nemačke privrede otkako postoji Savezna Republika“. Industrijska proizvodnja pala je na najnižu tačku u poslednjih 20 godina. Savezno udruženje nemačke industrije (BDI) računa da će neke kompanije u ovoj godini zabeležiti dvocifrene, pa čak i trocifrene milionske gubitke.

Retko su prognoze bile ovako komplikovane

Da li to znači da je Savet eksperata u martu bio previše optimističan? „Ne“, odgovara Lars Feld predsednik tog tela. Savet je u martu imao suviše malo podataka i moguće scenarije zasnivao je na različitim pretpostavkama. Jedna od njih je bila da će „lokdaun“ da potraje pet nedelja. „A to je prošlo veoma brzo“, kaže Feld.

Pored toga, epidemija korona-virusa se u nekim zemljama razvila mnogo dramatičnije nego što se očekivalo. „Spoljnotrgovinsko okruženje veoma se pogoršalo.“ SAD će u ovoj godini morati da se suoče s padom konjukture od 6,1 odsto. „To je najgora brojka u posleratnoj istoriji Sjedinjenih Država.“ Kina će pak da zabeleži mali plus od 0,3 procenta. U EU, Francuska može da očekuje pad od 11 odsto, Španija 11,5, a Itallija 11,8 procenata.

Katastrofalan pad nemačkog izvoza

To ne znači samo da je izostala potražnja za nemačkom robom u inostranstvu, već i da su ometeni lanci isporuke. Samo u proizvodnoj industriji, četvrtina isporuka dolazi iz inostranstva, naglašava ekonomistkinja Veronika Grim, koja je od nedavno u Savetu eksperata. „Stoga je oporavak Evrope veoma važan za oporavak nemačke industrije.“

Njen kolega Folker Viland se nada da će nemačka industrija krizu da vidi kao šansu i da će brzo sprovesti strukturne promene. Potražnja za nemačkim mašinama u SAD i Kini i pre krize se smanjila. Koncerni moraju da ulože više napora u razvoj digitalizacije. „Samo oni koji budu sposobni da svoje sisteme prodaju digitalno, imaće prednost u budućnosti. Ne može se jednostavno reći – ma biće nešto. Tako se neće krenuti napred.“

Milijarde za konjukturu

Savezna nemačka vlada usvojila je ogroman paket pomoći kako bi pomogla industriji, ali i drugim privrednim granama. Već je na raspolaganje stavljeno 130 milijardi evra. I PDV će, između ostalog, u narednih pola godine da bude smanjen sa 19 na 16 procenata, a tu su još i premije pri kupovini elektro-automobila, funansijske injekcije za porodice i opštine. Vladajuće nemačke partije CDU/CSU i SPD nadaju se da će na taj način podstaći potrošnju, što je hitno potrebno.

Za preživljavanje se posebno bore u turizmu i ugostiteljstvu. Udruženje ugostitelja „Dehoga“ saopštilo je da smanjeni PDV neće osetiti njihove mušterije, jer je ugostiteljima taj novac neophodan za opstanak.

Savet eksperata ipak ne smatra da je to dramatično i polazi od toga da će polovina firmi postupiti tako. „To je ekonomski podsticaj za kompanije koje povećavaju profit i jačaju solventnost“, smatra Lars Feld.

Iako ekonomisti za sledeću godinu predviđaju privredni rast u visini od 4,9 odsto, privredna snaga koju je Nemačka imala pre krize neće moći da se dostigne pre 2022. – a i to samo ako ne bude drugog talasa i potpunog „lokdauna“.

Sve u svemu, ekonomski mudraci su zadovoljni paketom pomoći nemačke vlade. „Više je svetla nego tame“, tako to opisuje Lars Feld. Savet smatra da su nova državna zaduženja neophodna, pa čak i ako značajno povećavaju kvotu zaduženja preko dozvoljene na nivou EU (60%). Procenjuju da bi to moglo da iznosi i više od 75 odsto.

A kada i kako će ti dugovi da budu vraćeni? Ni u kom slučaju prerano, savetuju eksperti. I naglašavaju da se to nikako ne radi kroz povećanje poreza. „Fatalno“ bi bilo i samo pričati o tom, kaže ekonomista Folker Viland. To bi, zaključuje, bilo kao da „čekićem udarite po tek isklijaloj nadi u privredni rast“.